Просветни гласник

296

Д Е С Е Т Н И

Р А 3 Л 0 М Ц И

може у буре да стане 75 стотих делова од ектолитра, онда ваља видети, колико долази на 1 десетину тога бурета. Десети део од 75 стотих делова мора бити 75 хиљадитих делова , јер кад се сваки стоти део подели на10једнаких делова, онда излазе хиљадити делови. Према томе дакле десети део од 75 стотих чини 75 хиљадитих делова. а за 3 десетине изнеће 3 пут толико т. ј. 225 хиљадитих делова. И тако, кад у једно буре може да стане0 ,7г. Ел., онда на 0 ,з његове долази 0 ,22 5 ектолитра). 3. Колико је : 0 ,8 X 0 ,8 = ? 0 ,6 X 0 ,5 — ? 0 ,9 X 0 ,9 = ? 0,15X0 ,5 =? 0,18 X 0) & =? 0 ,25 X 0 ,4 =? 0 ,24 X 0 ,02 = ? 0 ,24 X 0 ,12 = ? 0 ,24 X 0*25 = ? 4. Нека сума новаца доноси годишње 12, з динара интереса. Колико ће донети интереса за 0,7 године ? (Кад за 1 годину дође 12,з дин. интереса, онда за 1 десетину године долази десети део од 12 динара и 3 дееетине динара, т. ј. 1 ,23 дин., а за 7 десетина од године доћи ће 7 пута по 1 ,23 динара. 7 пута по 1 динар = 7 динара; 7 пута по 23 стота дела = 161 стоти део = 1,61 дин. Дакле: 7 дин.+ 1,61 дин. = 8,61 динара). 5. Колико је: 12,15 X 0 ,4 = ? 24,5 х 0,6 = ? 75 ,25 X 0 ,05 = ? 75 ,12X0,15 = ? 6. ] метар неке свиле стаје 9,7 5 динара. Колико би се платило за 10,4 метра од исте свиде? (Кад 1 метар стаје 9,7 5 дин., онда 10 метара стаће 10 пута толико. 10 пута по 9 дин. = 90 дин.; 10 пута по 7 дес. = 70 десетина = 7 динара ; и десет пута по 5 стотих делова = 50 стотих делова = 5 десетина; свега дакле : 97,5 динара. Сад још ваља израчунати за 4 десетине метра. Кад 1 м. стаје 9 ,75 дин., онда једна десетина метра стаје 10 пута мање, т. ј. 0 ,975 дин., а 4 десетине стаће 4 пута толико, т. ј. 0,9 7 5 X 4 = 3 ,9оо динара = 3 ,9 динара. И тако излази, да за 10,4 метра свиле ваља платити : 97,5 -ј- 3,9 дин. = 101,4 динара, кад 1 м. стаје 9 ,75 дин.). 7. За 1 Кг. каве плати се 4,зо дин.; колико ће се платити за 5,250 Кг. од исте каве? 8. Један човек зарађује месечно 125,95 динара. Колико ће зарадити за 3 ,6 месеца ?

.9. Колико је : 8,5 X 2, 3 = ? 14 ,7 х5 , 1 2 = ? 9 ,25X3,5=? 16 ,7 5 X4,25 =?* П и с м е н о 10. Помножи 8,12 X 1 2 = ? По начину рада нрозтих разломака . , 812 Ч/ 612 812X612 496 944 ЈЛ бићб ! V — — 49 А 9 Д 4 100 Л 100 10 000 ~ 10 000 ' 6 4 11. Колико је : 0 ,25 X 0> п3 = • 25X3 _ 75

х 3

10 000

= 0, 0075.

100 л 100 100X100 12. Колико је : 4 ,56 X 0 ,008 = ? 456 8 456 X 8 3648 100 Х 1000 " 100 X 1000 ~ 100 000 ~ 0 3 6 48 13. Колико је : 0,0 02 X 0> () п8 = ?

2 X 8 А ■

2X8

1000 л 1000~1000 Х1000~1 000 000 °' 00 " 016 14. Шта се видк из свега овог рада који се оснива на начину множења простих разломака ? (Види се то, да у производу доиста мора излазити увек онолико десетних места колико их има у оба чиниоца). Према томе , кад су задате само десетине у множенику и у множитељу, у производу ће изићи стоти делови; кад су у једном чиниоцу десети а у другом стоти делови, у производу излазе хиљадити делови. Ототи делови иомножени са стотим дају десетохиљадите, а с хиљадитим сгохиљадите делове. Хиљадити делова помножени с хиљадитим дају милијуните делове, јер хиљадите делове помножити с хиљадитим деловима зпачи сваки тај део поделити на 1000 једнаких делова. Итд.

* Последњи задатак решиће се овако: (16 ,7 5) X (4 ,25) = (16 х 4 ) + (0 ,75 X 4) + (16 X п> 25 ) + (0 ,75X0,25). 16X 4 = 64. 0,75 X 4 = 3,00. 16X0 ,25 = 4,00, јер 1 стоти део од 16 цедина износи 0,16, а 25 стотих делова износи 25 пута по 16 стотих делова = 400 стотих делова = 4 целине. 0 ,7 5 номножити с 0 ,2 5 значи од 75 стотих делова узети 25 стотих делова. 1 стоти део 75 стотих делова износи 75 десетохиљадитих делова, а 25 стотих делова 25 пута толико, т. ј. 1875 десетохиљадитих делова. И тако ће бити: 64 цел. + 3 цел. + 4 цел. + 1875 десетохиљ. дедове ; дакле свега .- 71,1875.