Просветни гласник

Д Е С Е Т Н И Р А 3 Л О М Ц И

297

Према овомс за писмено множење десетних разломака постоји ово правило : Десетни се разломци множе десетним разломцима онано исто ка о и цели бројеви, т. ј. без обзира на десетне заиете иомиожи се множеник множитељем , а у ироизводу одвоји се десетном заиетом с десна на лево онолико десетних места колико их има у оба чиниоца. Што је преко тога , узима се за делине. (Ако се деси, да у производу не изилазе једнако ци®ре од значења, онда се стављају нуле и то онолико колико их недостаје према броју циФара - десетних места — у множенику и множитељу. На месту целина стоји у тим случајевима тако\)в нула). 15. Помножи : а. 25,348 Х24. б. 25,348 X 2 > 4 - в ■ 25,348 X0,24. а. 25,348 6. 25,348 в. 25,348 24 2 ,4 0 ,2 4

101392 50696

608 ,352 60 ,8352 6 ,08352. Колико је изишло, кад се 25,3 48 помножило с 24 ? (608 целина и 352 хиљ. дела). А колико је изишло, кад се исти број 25,348 помножио с 2,4 ? (60 целина и 8352 десетохиљадита дела). Колико је 2 ,4 спраи 24 ? (10 пута мање). Кад је у другом задатку (б) множитељ 10 пута мањи од множитеља у првом задатку (а), колики ће онда производ изићи, претпостављајући да се множеник не мења ? (И производ ће бити 10 пута мањи од првога производа). Упоређујући један и други производ видимо, да меето 608 целина излази 60 целина ; 8 јединица претворило се у 8 десетина; 3 десетине претвориле се у 3 стота дела ; од 5 ст. делова изишло је 5 хиљ. делова, а меето 2 хиљ. дела имамо 2 десетохиљ. дела. Кад погледамо производ од 25,3 48 X 0,2 4, видимо, да износи 6,о8з 52. Колико је пута овај производ мањи од првога ? (100 пута). Вашто ? (Ва то, што је множитељ, 0, 2 4, 100 пута мањи од првог множитеља, 24). — Шта је било од целина? (Место 608 целина имамо само 6 целина, а меето десетица и јединица множеникових добили смо десетине и стоте делове). Шта је било од десетих, стотих и хиљадитих делова множеникових ?

16. Прочитајте редом ове бројеве : 4, 4 5 38 44 ,538 445 ,38 4453 ,8 44538 ,0 445380 ,и Колико је пута други број већи од првога ? (10 пута). Колико је пута трећи, четврти, пети и шеети број већи од првога? (100, 1000, 10 000, 100 000 пута). То значи дакле, да је први број увећан прво 10, па онда 100, 1000, 10 000 и 100 000 пута. Како се може множити десетни разломак с 10, 100, 1000 итд. ? (Ваља само десетну заиету у ироизводу иомерити за једно, два, три или више места с лева на десно т. ј. за онолико меета колико је у множитељу нула). И ово се може доказати јога и по начину рааа простих разломака. Н. пр. 8 ,458 X 1000 = ? 458 8,458X 1000 (8X1000)+^^ х 1 000= 458X1000 8 X 100°+ ■ 1000 =-=8000 + 458 - 8458. 17. Истим начином нека се помножи : 567, з X 10 ? 567, з X 100 = ? 48, 12X 100 = ? 48,12 X 1000 = ? 256 ,7 X 1000 ? 25 ,67 X 1000 м=? 25, 67Х 1000 =? 2,567 X 1000 -?

Задаци за прву и другу врсту задатака из множења десетних разломака*) 1. Једно имање износи 400 јутара земље. Одатле се прода прво 0 ,2 5 од те количине, па онда 0 ,12 5 и најпосле 0 ,3 7 5 од тога. Колико је остало непродато од тог имања? 2. У једном гвозденом ланцу има 30,7 5 м. дужине. Сваки је метар тога ланца тежак на кантару по

•) Све задатке из множења десетних разломака свели смо на две главне врсте с извесним иодразделима. Опширније нисмо то хтели чинити, почем је то урађено код простих разломака.