Просветни гласник

300

СТАЊЕ ЈЛВНЕ НАСТАВЕ У КНЕЖЕвИИИ СРБНЈИ

Најнижа четири разреда гииназије могу иостојати такође као засебно училиште под именом полугимназија. Ово устројство односи се и на полугимназије, у колико се њих тиче, о чему ће министар просвете и ирквених дела учинити расположење. Но могу засебно постојати прва четири разреда, под именом нижа гимназија , и прва два разреда под именом гимназијска реалка. Где ће се која од ових школа о државном трошку отворити, одређује се законодавном оддуком. Овакве шкоде могу отворити и општине, срезови иди окрузи о свом трошку с одобрењем вл.адиним, и оне се управљају у свему по одредбама овог закона и наредбама министра просвете и црквених деда. Године проФесорске службе у оваквим заводима могу бити уважене проФесорима, које влада, као осведочене добре наставнике, прими за проФесоре или супленте државних средњих школа. Осем ових измена у устројствима школа, учињена је измена у закону од 28 Фебруара 1875 године о ■регулисању илата а-рофесо-рских. Ова се измена тиче чдана 4. и одобрена је законом од 17 Јануара 1876 године. Тај члан гласи

У СТАРОМ ТЕКСТУ : Кад овај закон ступи у живот, користе се њиме, што се тиче прве повишице, сви проФесори, који се нађу у сдужби Но проФесорима средњих шкода, који су до адашњу четврту повишисцу од 150 тадира добиди, рачунаће се у име прве повишице 100 тадира.

у новом тексту : Кад овај закон ступи у живот, користе се њиме, што се тпче прве повишице, сви проФесори, који се затеку у сдужби, тако, да се и оним проФесорима Ведике школе, који су по старом закону већ добиди прву повишицу од 100 талира, има по овом закону рачунати та повишица у 150 талира. ПроФесорима средњих школа, кад постану проФесори Велике шкоде, рачунаће се дотадашње године проФесорске сдужбе, као да су проведене у Великој шкоди. Аоним проФесорима Велике и средњих школа, који би на основу члана 70 закона о чиновницима грађанског реда били отпуштени из службе, па посде на ново примљени, могу се уважити и пређашње године проФесор-

ске сдужбе, но и то свагда на основу нарочите законодавне оддуке. Поред ових закона, у течају 1875—76 шкодске године, издане су административним путем многе наредбе и нрописи, који се погдавито тичу основне шкоде, јер ова је имада вазда да се бори са многим тегобама. Те тегобе природе су разнодике, а лако би се дале откдонити, кад би надзор школски био уређен онако, како то интерес школе и учитеља захтева. Да нређемо на опис стања појединих шкода. I Ведика Школа У 1875—76 школској години радило је у Великој школи 25 наставника. По Факултетима био је овај распоред.

В

0

Р

Ј

факултет

професора

СВИЈУ

РЕДОВ-

УЧИТЕЉА

ХОНОРАР-

НИХ

НИХ

КА

Правни .

4

1

-

5

Ф илософски . .

12

2

14

Технички .

5

-

1

6

Свега ■ • 1

21

3

1

25

Сви ти наставници имали су у течају нредавања са недељних часова Првом . 65 273 Другом . . 73 282 Како је бидо по Факултетима види се из овог прегледа.

факултет

ш'ви

течај

други течај

В

Р

0

Ј

ПРЕДАВАЊА НЕДЕЉНИХ ЧАС ОВА

ПРЕДАВАЊА НЕДЕЉНИХ ЧАСОВА

Правни . .

15

58

19

59

Ф илософски

23

100

26

95

Технички .

27

115

28

128

У средњу руку долазидо је на једно предавање у првом течају по 4,2 часа * другом „ „ 3,9 „ У појединим годинама сваког Факултета посебице, број предавања и недељнпх часова био је овај: