Просветни гласник

НРАВИЛА О ГРАђЕЊУ ШКОЛА

в. Седиште (даска за седе:ие) на задљој половини да је издубљено. Оедиште мора бити тако виооко, да бутипе потпуно на дасци леже, цволике вертикално да стоје; а стопала да са свим додирују патос или код млађих ђака даску за држање ногу. г. Отолна даска мора бити нагнута. Горњи део ове даске треба да је у ширини од 01 метра хоризонталан са жљебом за писаљке и мастионице. Одстојање даске за седење од столне даске (диФеренција) треба да је то^ико да кад 1,ак усправо седи, лактови додирују доњу ивицу столне даске и да је за 0 26 метра више. д. Испод столне даске мора бити даска за књиге, ова да је ужа од прве и толико висока да је ђак коленима не додирује, нити да може ногу преко ноге прекрстити. ђ. Одстојање од доње (унутрашње) ивице столне даске и унутрашн е ивице седишта (дистанција) не треба да је веНа од 0'05 метара, ако клупе немају стоне даске за нзвлачење (у томе случају мере у таблици под Д, Е и Ж отпадају). У сиромашнијим општинама вал>а пабавити клупе од три нумере, ито другу, четврту и пету, а у гимназијама свих осам нумера. Члан 19. Табла треба да је равна, црна, али да не одбија светлост. Средјтва за очигледну наставу морају бити довољпо велика. Мапе не смеју бити утрпане. Књиге школске морају се крупним словима штампати. Што су млађи ђаци, тим крупнија слова. Члан 20. У свакој школи ваља имати топломер, а наместити га у соби 1'2 до 15 метра над патосом и на месту где је средња топлота. Дете најудал.еније од пећи, треба да има средњу топлоту од 15°К (18°— 20° 0). Кад је топлота испод 12°Е, ваља грејати собу ма које доба године било. Лети кад је тоилота после подне преко 20°К не треба радити у учионици, веН на пољу у хладу. ОДЕЉАК ЧЕТВРТИ Ч и с т о т а Члан 21. Школску зграду ваља сваки дан чистити од прашине, а сваке године два пута кречити, и то у почетку одмора, како би се добро осушити могла. Кречење наређује старешина школе а потребне за то трошкове сноси за државне школе држава, а за општинске општина. Новац на то одређен стоји под управом министра проовете и црквених послова. Прозори не смеју бити у гомили већ један од другог подједнако удаљени. Доња ивица прозора мора бити у висини скамије. Прозори треба да допиру близу тавана. Зид између прозора не сме бити шири од 1.3 метра. Прозори морају бити четвороугли. Целокупна површина коју заузимају прозори у учионици треба да износи *( в целокупне попргаине

патоса, ако је школска зграда ["усамљена на са свим слободном месту; а 1 (^ те површине ако на близу има зграда, које је засењују. Дрвеће не сме бити близу прозора. Прозори треба да су дупли, састављени из четири крила. Горња су крила мања, а доња већа. Горња крила од најмање два прозора у свакој учионици треба да су тако удешена, да се на ниже спуштају са шаркама на доњу ивицу. Кад се ова крила отворе, спољни ваздух улазиће право према тавану. На прозорима морају бити завесе од сиве материје. Завесе су за то, да се спречи непосредна сунчана светлост или јако одбијена од оближњих бело обојених кућа; нарочито не сме светлост падати непосредно на хартију при писању, цртању и читању. Кад је облачно и сумрачно, не сме се писати, цртати ни читати. Члан 22. Вода за пиће у школама треба да се држи у бурадма са славином или у кантама или у тестијама са заклопцем. Члан 23. Ни једно дете које има красте, шугу и друге прилепљиве болести, не сме се примити у школу док се не излечи. Члан 24. Јело и влажне ствари не треба држати у учионицама и собама за спавање. Члан 25. Школска башта мора бити удешена тако, да може служити и за наставу а и за радове баштепе (вртарство, воћарство и т. д.) Члан 26. Школска авлија треба да је пространа и засађена дрвећем, која даје добар хлад, као што су: липа, орах, дивљи кестен и т. д. Авлија мора бити добро калдрмисана или добро насута шљунком и песком. У авлији ваља сместити справе за гимнастику. ОДЕЉАК ПЕТИ ПРЕ.1АЗН0 НАРЕЂЕЊЕ Школске зграде, које су пре озих правила грађене, имају се по могућству поправити тако, да се што више приближе захтевима ових правила, а друге по здр вље ученичко шкодљиве, имају се затворити, пошто се потпунце докаже да не одговарају потребама. За одступан.е од ових правила у појединим случајепима, где би се показала стварна немогућност или други важни основи којих ради не би се могла правила извршити, мора се на основу доказа, који се министру имају поднети, тражити нарочито министарско одобрење. ПВр. 1360 18 марта 1881 Министар аросвете и црквених аослова, Ст. Новаковик с. р.