Просветни гласник

322

ИЗЕЕШТАЈ О ГИМНАЗИЈСКОЈ РЕАЛЦИ У КЊАЖЕВЦУ

Што се тиче општих питања о унапређењу ( наетаве колегијум је дошао до закључка, да би неопходно било, да министарство, на удесан начин, изради сталне, са свим потпуне и до самих ситнида одређене програме за сваки предмет, па да дотични наставник буде дужан исти у школској години тачно и потпуно извршити. На тај би се начин дошло до једнообразованости у свима заводима, које још немамо, и до потпуне наставе у сваком заводу. На тај би се начин, на основу тих програма тачно одређених у свима детаљима унапредила, — управо основала би се — коренито ручна школска књижевност, пошто не би сваки, који се лати писања тих књига, писао их по свом личном нахођењу, која често не одговара цељи ; због чега се многи — са неодређености захтева — намерно и клони писања ручних књига. Саветујући се о унапређењу свога начина предавања и насгаве у овом заводу наставници су се сагласили. да у слободним часовима по могућности походе предавања својих колега, како би се после могли успешније обавештавати радећи о бољитку самог предавања и изналажењу начина да предавања буду ученицима што доступнија. Односно унапређења завода у погледу материјалном колегијум се сагласио да поради на оснивању научне библиотеке при заводу. Да би то остварио, колегијум је приредио на Нову годину „беседу," која је заводу донела на ту цељ у новцу на чисто 642 динара и 50 књига „Кас1а" југословенске академије и још неколико других књига од нојединих лица. Поред свега тога колегијум се саветовао и о д-ругим ситнијим питањима. Ну, како ова саветовања и ресултати њихови нису били званичне природе, то о њима нису донешоне саветске одлуке. Што је ваљало да оствари сам, он је то и остварио. Што није било у његовој власти, н. п. о сталним програмима, намеран је био и сам доставити, као своје мишљење о унапређењу наставе, господину министру на суд. 4. Осим, може бити, Историје свештене и катихизиса, нема ни једног предмета, који не би био тежак за ученике, који долазе из основне школе овакве, каква је данас и имају ручне књиге, ваква их је већина данас. Факат је, да само голем

I труд наставника у тумачењу по више пута једне исте ствари и допуњавању празнина и удешавању незгодности у већини ручних књига и доноси успех, колики се у којој школи виђа. У овоме заводу пак, или што поред довољно уложеног труда наставничког нису мислили ни да имају права жалити се на тешкоћу прописаних предмета, нису се ученици жалили на тешкоћу ни једног предмета. 5. Наука хригаћанска нредавана је по познатим прописаним књигама. Српски језик предаван је по најновијем издању српске граматике од Стојана Новаковића део I и III. Немачки језик предаван је у I раз. из познатог немачког буквара и читанке Мајснерове и нешто из првих задатака I дела немачке граматике по Трауту од Ст. Д. Поповића. У II раз. предаван је I део исте граматике. Вемљопис, у колико је Драгашевићева геограФија непотпуна, диктовао је дотичви наставник по земљопису Зечевићеву и Данијелову. Диктандо је изнело у I раз. 6 а у II до 5 табака писаних. Рачуницаје диктована по рачуници Мијаиловићевој и личном нахођењу дотичног наставника. Диктандо износи у I раз. 3 табака, у II толико исто. Минералогија од Покорнога допуњавана је по Лајнису, Шилингу, Шуберту и Бергу. Диктандо износи до 4 табака. Ботавика Покорнога донуњавана је по истим писцима и по Рилу. Диктандо износи до 4 табака. Геометријски облици тумачени су према „геометриЈеком цртању" од Дим. Јовановића, по белешкама самог наставника. Диктандо износи на 2 табака за оба разреда. Стигмогра®ичко цртање радило се на текама Јована Копшића. У краснопису иоред лепог писања, писало се диктандо из приповедака Вукових. 6. Из српског језика давато .је но 2 задатка у сваком разреду. Међу онима за I било је н. п. оваких: да у извесним речима одвоје корен, основу, и наставке за облике, и да покажу шта је шта ; да у извесном комаду из читанке анализом поваде и сортирају речи по врстама речи и да их ставе у дотичне рубрике; да у извесним речима покажу