Просветни гласник

РЕАЛЦИ У КЊАЖЕВЦУ

гласовне промене нри ностајању њихову ; да се на извесниш речииа забедеже акценти ; да се извесне речи мењају по падежила и т. д. Међу задацима за II раз. било је оваких : да у извесноме комаду из читанке поделе глаголе по врстама и разделима; да мењају глаголе у појединим врстаиа и разделима, на којима се могу показати општи закони врсте нли раздела, и глаголе на којима се виде одступања од општег закона ; да покажу у појединих глагола гласовне промене при постајању облика ; да у комаду погрегано издиктованом нађу те погрешке и исправе их према законима врста и раздела. у које они долазе ; да у извесном комаду покажу, које су прости, које сложени глаголи; да у извесном комаду покажу које су прости и који облици поименце, а који су сложени, и да се именују и т. д. Из немачког језика давата су недељно такође 2 задатка. У I раз. писана су најпре слова, за тим речи, после реченице и најзад у књижице реченице с преводом, које су учили на памет казивати и пиеати на табли. У 1ј . раз. писани су преводи из дотичних вежбања у књижицама. Из рачуна давата су у оба разреда по 2 задатка недељно. Разрешавани су разни задаци а нарочито претварање из старих мера у нове и обратно. Из цртања дават је по један задатак недељно у школи на часу. Конструјиране су поједине геометријске слике. Задаци су поправљани изван часова и саопштавани ученицима, дајући им каткад поправљене задатке, каткад изводећи по неког на таблу да задатак реши уз изношење погрешака учињених у задатку. 7. Саслугаав нарочито мигаљење г. вероучитеља колегијум мисли, да предавање науке хригаћанске, ма да домаће прилике и живот нису увек и свугде примерни, и ма да се и у школи предаје још и сада из књига, које су и обрадом садржине и стилом и језиком себе одавна преживеле, осећа ипак неки унлив на ученике. Еолегијум је мишљења, да би у интересу игго јачег уплива од предавања пауке хригаћанске на ученике, ваљало гато скорије са свим прерадити ручне књиге за хришћанску науку, доведавши их, колико се год може у су-

гласност с осталим наукама и савременим науком освештаним појмовима. 8. Тегобе у учењу српског језика овде су веће, него, може бити, игде у отаџбини. Сам овдашњи говор чини у многоме особен дијалекат. Осећање језика врло је слабо; правилности долазе готово стране. Акценат је са свим особен. У осталом за учење српског језика, како се сада предаје, и како се мора предавати, оставив се старог, никаквог начина и опсега у предавању тог важног предмета, основне школе не дају ни довољно припреме за сам предмет, ни довољно развијености умне, без које се српски језик још мање може усиешно учити но и сам рачун. Излишно је већ говорити о важности и потреби што бољег и дубљег изучења свог матерњег језика. Да би се пак то постигло, мора се у основној школи дати и већи простор и већи надзор и добре ручне књиге за српски језик. Ипак ће се све спотицати о коренито преусгрој зтво основних школа. Да би доскочио Фактичким тегобама, дотични наетавник улагао је у толико вигае труда у тумачењу и изналажењу начина, да предмет ученицима што јасније престави. Поред свега веома је иотребно да се у I раз. дода још бар један час недељно. 11. Наставник Ботанике и Минералогије изводио је ученике у поље ради показивања онога, гато је у школи предавано. Биље и камење није скупљао. Еамење није, вели, скупљао за то, игго је школска збирка доста потпуна и гато није могао ничега новог наћи. Биљке није скупљао опет за то, гато је мигаљења, да поред Хербаријума, који завод има, има вигае користи показивати биљке живе у природи но суве. Што се тиче питања о реду, којим би се делови „јестаетвенице" учили, колегијум је мигаљења, да је ученицима, који из данашњих наших основних гакола долазе у средње заводе, све једно, а почињали Минералогијом, а почињали Зоологијом, јер колико су им год страни појмови о скривеним минералима, толико су им исто страни и појмови о животињама и биљкама. На основу тога колегијум мисли, да не би било никакве користи од премештања тих предмета час горе, час доле. Главно, што треба учинити, јеете да се иреустроје основне 41*