Просветни гласник

324

ИзВЕШтаЈ О ГИМнАзИЈСкОЈ РЕАЛЦ& У КНИЖЕВЦУ

школе тако, да се у њима учи за дуже време јер је престала некадашња потреба, да се што пре дође до „писмепих" људи, а насгала јака потреба, да се што мање шарлатана ствара — и темељитије и просгранлје , да прелаз између предавања и наука из основне школе у средње заводе не буде тако осетан као данас; да су ученици у основној школи потпуно припремљени за науке и њихово пространство у средњим заводима. Онда пеће бити нотребно кварити ред у предавању „јестаственице", који сад постоји. Свакако пак биће, по мишљењу колегијума, голема штета, ако се, као игго се напомиње, ботаника и минералогија сгрпа у један разред. Шта више колегијум је мишљења, да ботаници и зоологији ваља дати још по један чае недељно — дакле по '6, месго садашња 2. Ако се могло успети да се завршетком ниже гимназије (4. разреда) добија и завршава извесна округлина у онштем знању, завршетком гим. реалке (2. раз.) неће се никако никава целина моћи успешно постићи. Моћи ће се само у тој тежњи учинити уштрб појединим предметима. (У том случају ваљало би сместити у та два разреда и сав рачун и сав срнеки језик, а то није могућно). 12. Ма да ученици долазе у средп.и завод с доста слабо развијеним мишљењем, ииак се из рачуна оиажа напредак у колико се обраћа већа пажња на начин предавања. Обраћа се пажња и на усмено рачунање, али због реченог иде доста тешко У I разреду. 18. Наставник земљописа служио се за делове света осим Јевропе срцским глобом, српским планиглобом (по Сидову) и фнзичким мапама Копертовим, а за Јевроиу српском мапом (по Сидову), Ханткеовом и Еипертовом политичком маном. За Србију поред најновијих српеких служио се и генералном картом Ј(вропске Турске од Еиперта. 14. Ма да је у првој години тешко оценити колика је воља за цртање — у овом се заводу тек у овој години почело предавати — ипак може се рећи, да се за ту вештину показује ириллчва, истина нерегулисана, воља. Колегијум је мишљења, да би и за тај предмет, који у образовању људском игра знатну улогу, било веће и свесније воље, кад би се и он систематично провео кроз све разреде основне школе, на који би се начин у средњим

заводима и могло оно отпочети на ступњу којем би требало да се отпочне. Нрема разлозима г. учитеља цргања колегијум је мишљења, да се цртање слободном руком ради на стигмограФичким текама Јов. Еопшића са три часа недељно с важношћу, каку је цртање и досад имало, а да се даду по 2 часа недељно за познавање и постројавање геометријских облика и тела. Оцене из овог другог дела цртања, ваљало би да важе као и оцене других предмета, који не снадају у вештине. — За красионис воља је обична. Воља за друге вештине ненозната је, јер се и не предају.

Да се заведе при прва два, а и у целој иижој гимназији , и то у прва два , или три обавезно учење корисних заната, колегијум мисли, да би било врло корисно и.! више разлога. Један од тих разлога је, гато у нас и онако нема ни једног завода за занате, а нема ни изгледа, да ће се такви заводи, који су у осталом врло потребни, моћи скоро засебно подићи и то на више меета. Други је што би се тиме умањила у опште ангипатија школске омладине према занатима, јер би се, кад се они проведу кроз школе и да им се така важност и част, та омладина с њима нехотично опријатељила, и они, који не би били у стању, или не би хтели даље науке учити, одавали би се више на тај производни начин живота, докле су се досад од њега клонили и одавали се већином на непроизводне радове. Трећи разлог: Факатје, да младићи који су учили по 2—Зили 4 раз. средњих школа, не одлазе на занате и за то, што морају по неку годину код свог мајстора бити прави покућари, што се с њима не може да сложи. На овај начин би се то избегло, јер такав младић више би мајстору вредио у радионици, него као покућар, а мал те не би могао одмах имати и понепгго плате. Четврти разлог је: што би они, који, остављајући науке у II, III или IV раз. гимназија, постају рђави учитељи или општински писари и пискарала, иостајали добри и корисни мајстори. Пети је разлог: што би на тај начин у нижим гимназијама бивало увек више ученика, јер би се у њих шиљала и опа деца, којој су родитељи или старатељи већ наменили занатски живот. — Остале