Просветни гласник

49'

НАУЧНА ХРОНИКА

387

тога ћемо ми извести казивање тог листа, па нека читаоци суде сами, да ли је ту могло бити преваре или не. Само пре свега, да би разумели како се смео Др. Танер одважити на то предузеће да се упознамо у неколико са самом његовом личношћу. Др. Танер је рођени Енглез, син једног колара из Турнблиџа Уелса, а то је мало једно купатило у гроФовству Кенту. 1-1 е зна се тачно кад је рођен, али се мисли да му је било од прилике 17 година кад је 1848 године прешао у Америку. У Панвиљу (Америци) провео је више година као колар, па је за тим отишао у Цинцинат, где је на тамошњем »Ес1ееЦе Мергка1 ЛпзШике« изучио медицину. После неколико година, док је он ирактиковао у Хемдну, букне устанак у Америци и Др. Тапер упише се у просте војнике. После овога практиковао Ј е У ДРУ г ој једној вароши у Америци, па се ту и ожени, по не прође много а он се са женом растави и то просто из тог узрока што је приморовао жену да и она издржава исту дијету, на коју се био навикао он за време свог ђаковања, т. ј. да живи само о води, млеку и лубеницама. Он је тражио од жене још нешто више. Да би потврдио своју теорију: да људи у опште много више једу но што је потребно, он је често имао обичај да гладује по читаву недељу дана а по некад и више. Он је сада хтео да на то гладо. вање принуди и своју жену. Ова опет, како је изгледало, имала је врло широк стомак, па не само да није слушала његове заповести: да никако меса не једе, него је у пркос по неколико пута дневно и то много јела. После кратког времена пресели се Др. Танер и жена му у Хедзон а одавде одма (1873) у Минеаполис. Неслагање између њиових стомака било је све веће и веће и најзад обе стране зажеле да се раздвоје што и би. Сад је Др-у Танеру ишло мпого боље, јер је имао прилпчне праксе и могао је своје уздржавање' од јела не само износити у разним нредавањима него и доказивати и примерима, гладујући сам по 5 до 12 дана. Он је држао, да већина болести долази од претоварености стомака зато је он такве испосничке пробе предузимао одма, чим би му се ма иггогод варење пореметило, а то је код њега било врло често. И кад би после вишедневног гладовања стомак почео да вари као и пре, он је држао да га је само тим гладовањем излечио. У то доба пада његово прво гладовање које је дуже трајало; отпочео га је 18 јула 1877 године. После 12 дана гладовања објавп он како је опет оздравио, али се реши да и даље не једе ништа, те да види докле може гладан да издржи. Др. Мајер код кога је Др. Танер становао, пазио је на њега тако тачно, као што је само могао, а Танер је практицирао и даље са празним стомаком пешачећи при том

врло много (по 10 енглески миља на дан). Тако је он постио до 29 августа (дакле 42 дана) и објавио је то у »МтеароНз Ргее Ргезз« о чему су многи сумњали, што је онет њега здраво једило. С тога он напише у том л гсту једанчланак у коме из несе сва своја дотадашња гладовања а у исти мах се понуди да под најсхрожијим надзором издржи још један тако дуг пост за 5000 долара. О тој понуди писало се доста дуго по новинама, но како се нико не подувати, то та ствар прође као да је није ни било. Др. Танер је и даље мирно практиковао као лекар. У то доба изроди се једна распра о случају са госпођицом Фенхеровом о њеном дугом гладовању. Кућни лекар породице Фанхехове Др. Спир уверио се сем о томе за то њега и ту породицу нападоше многи лекари. Др. Хемонд (Наттош!), чувени невролог, који се јако заузимао у тој препирци, напише једно мало дело »(РазИпд' Рјг1з, Девојка што пости«) и на крају позове у нерволошко друштво госпођицу Фенхерову да под њиовим назором издржи пост месец дана, а њој или коме она оће да исплате 100 долара, ако само пре тога рока ништа не поједе изузевши случај ако јој силом што даду да једе, да би је спасли од смрти. Роспођица Фенхерова не смеде се упустити у то, али Др. Танер, чим то прочита, пише Дру Хемонду и у писму изјави, да је вољан да сам издржи расписану пробу. Пошто је више пута тражио одговора па га опет не доби, Танер је био ван сваког стрпљења те зато оде сам у Њу-Јорк. Сад Др. Хемонд рече једном дописнику; како ће он закључити тај уговор са Др. Танером ма да зна да је он само варалица. С тога он постави услов, да се проба врши у његовој кући; Танер на то не пристане него захтеваше, да се поступи по прво расписаном услову. За тим је Др. Хемонд тражио да се та ствар одложи до јесени док се скупи нерволошко друштво. Др. Танер није хтео даље да губи ни времена ни новаца, зато се реши да сам избере себи надзорнике из медицинског друштва па да сам за свој рачун издржи ту пробу. Од прилике двадесет дана после последњег говора са Др. Хемондом, добије Танер једно писмо, у коме му се јавља да ће »нерволошко друштво« држати ванредан скуп ради тог дугог гладовања његовог. Др. Танер на њиховом скупу обвеже се, да гладује четрдесет дана под најстрожијим надзором оних лекара које изабере нерволошко друштво. Ето како се дошло до те важне пробе коју је примио на се Др. ТанерЛИз тога се види да то није рађено из просте шпекулације ни с једне стране, него је само Др. Танер хтео да понови оно исто јавно и под надзором што је пре тога сам за свој рачун већ издржао. А сад да видимо како је текла та проба :