Просветни гласник
50
НАУЧНА ХРОНИКА
и што је струја јача, тим ће и игла јаче скренути. То скретање игде бива по извесном правилу тако, да се може увек према скретању игле тачно одредити разлика у топлоти на залемљеним местима оне две жице. Кад се топлота на њима опет изједничи, струје нестане и игла се врати у свој првашњи мирни положај Оамо мерење температуре земљишта бива на овај начин. Једно залемљено место оних жица закопа се у землу до оне дубине, којој оће да се мери температура. Друго залемљено место замочи се у један суд с водом који је онде где посматрач опажа; поред тог суда је и магнетска игла, око које је обмотана бакрена жица. Вода се та може по вољи загревати и ладити и на једном врло осетљивом обичном термометру, који се у њу замочи, може се врло лако прочитати топлота те воде. Да видимо шта је са магнетском иглом ? Ако стоји правцем са југа на север дакле нормално, онда то значи да су оба она залемљена места и оно у земљи и оно у води једнако загрејана, дакле температура земље равна је темперетури те воде у суду. Колика је пак та температура, то ваља прочитати на термометру што је у води. Кад се опет отпочне , игла обично скрене са свог првобитног положаја а то значи, да оба залемљена места, нису подједнако загрејана, те је у сљед тога постала у спроводној жици електрична струја која је скренула магнетску иглу. Сад се она вода у суду загрева или лади све дотле, док игла магнетска не заузме свој нормалан положај т. ј, док не престане струја у спроводним жицама, дакле док не буду оба залемљена места подједнако загрејана. Кад је то постигнуто, онда ваља само прочити на термометру што је у води степен топлоте, па онда у исти мах знамо колико је топла и земља. Ако вода показује на термометру 10°, онда је исти толики степен топлоте и на оном месту у земљи, где је оно друго залемљено место обе жице. Са оваким термометром постиже се тачност у највећем степену. Узгред да ;споменемо да се таким електричним термометром може врло лако испитивати температура воде ма на којој дубини, ваздуха и то ма на којој даљини; нарочито то је такав термометар добро дошао онде, где се неби могло неиосредно мерити обичним термометром. Бекерел је предузео своја испитивања у ботаничкој башти, крајем месеца новембра прошле године. Температуру ваздуха опажао је на двема разним висинама, и то на 10 и 20 метара над земљом. За рад посматрања температуре , травом обраслог земљишта. закопао је залемљено место спроводних жица у дубину од 5, 10, 20 , 30 и 60 сантиметара. 26 новембра (по новом) одпоче сув мраз па трајаше све до 3 декембра, кога дана ладноћа достиже 11 степени испод нуле, Тога дана поче да пада снег. који и покри земл>у 25 сантиметара високо. Од 6 де-
393
декемра из јутра достиже 20'75 степени испод тачке I смржњења. Од сад се температура мењала, но никад није била нижа од те споменуте циФре а снег је до 15 декембра спао на 19 сантиметара нешто због слегања а нешто опет због испаравања. Посматрања чињена за то време дала су овај резултат: Електрични термометар, који је био у земљишту обраслом по површини зеленилом показивао је како пре , тако и после пада снега и при најјачем мразу, на свима горе[споменутим дубинама по неколико степени над нулом , и то термометар на 5 сантиметара испод површине показивао је 26 новембра 3■ 58 степени над нулом, и од тога данаје непрестано опадао, тако да је 19 декембра показивао 0• 18 степени над нулом; ниже није температура никако спадала. Да видимо како се понашала температура голог земљишта према температури ваздуха. Још 27 новембра, кад је сувомразица почела, показа термометар на 5 сантиметара дубоко температуру испод нуле; 20 новембра показа 2'65 степени а 2 декембра, пре но што ће снег пасти0-17 степени испод нуле. Кад снег паде 25 сантиметара (односно 19 сантим.) високо, температура земљишта на 5 сантиметара испод површине мењала се између 1-4 и 0"8 степ. испод нуле и за сво време опажања остаде исаод нуле, дакле испод тачке мржн>ења. Из овога се јасно увиђа, да снег не заклања темаера-туру аемљишта. од уалива темиературе ваздуха и да се аромене у ваз душној темаератури ареносе и на тамиературу земљину и онда, кад је земља снегом. иокривена. Дакле снег никако не чува земљиште и усеве у њему од мраза ; снег само до неког степена спречава топлотно зрачење земљине површине и пошто се на 0 степени топи, он силазећи дубље у земљу, повишава у неколико њену температуру, ако је била испод нуле. Према томе температура и снега и леда зависи од температуре околног ваздуха као што је то случај и са свима другим телима на нашој површини. Да је то тако, показује још један Факт и то тај, што се зна да се' у поларним пределима може лед оладити и на 40 степена испод нуле. Као што показују ти наведени резултати, растиње много боље чува земљиште од мраза него снег. То пак долази отуда, што трава, својом густином, личи као на неки длакави кожни покривач, који се противи продирању ладноће. У исти мах и корен, усисавајући влагу из дубоких земљиних слојева, износи је на површину, која кад се смрзне загрева земљу, јер се зна да вода кад се мрзне отиушта 69 топлотних једииица (латентне топлоте.). Зато кад се оће у топлим баштама да сачува биље од мраза, онда се мете више судова напуњених водом, која кад се мрзне отиушта своју везану топлоту у ваздух и тако загрева околно биље. Ћ. М. От.