Просветни гласник

394

ЗАДУЖБИНА ПОК.

ЈОВ. ГАВРИЛОВИЋА,

Задужбина пок. Одавно је познато, да је пок. Јов. Гавриловић. који је осведоченим иатриотизмом и као чиновник и кзо књижевник и научни радник и на послетку и као добротвор послужио нашему народному развитку, опавио делу своју тековину на установљењв иензионог фондазаудовиг^е и сирочад учитељи и учитељака основних школа.у Србији. Раеправа љегове заоставштине иротезала се на суду до пре кратког времена. Како је она сад свршена, и како је имање пок. Јов. Гавриловића већ нредато министарсгву иросвете и црквених иослова, то се овде доноси најпре белешка о овој родољубивој задужбини. За другу прилику остављеноједасе ироговори о животопису покојниковом и о пројектима које министар просвете спрема, да аманет иокојников изврши. Стање је задужбине, по актама, овакво: Старатељски судија суда вароши деограда послао је мивистру просвете и црквених послова своЈе решење, које је издато 23 Фебруара ове године ,№ 1429, у предмету распореда масе покојног Јована Гавриловића, бившег државпог саветника у пензији. Тим је решењем сва заоставштина покојникова досуђена држави на установљење иензионог фонда за удовице и сирочад учитеља и учитељака основних школа у Србији , према уговору, који је покојник за живота закључио са министром просвете и црквених послова . Тај уговор гласи овако: Уговор Који је г. Јован Гавриловић, пензионирани члан државног савета Књажества Србије, ради ниже означене просветне цели, закључио са министарствол просвете и црквених дела на основу ових узајамних права и дужности: Чл. I. Првопотписани обвезујем се све моје имање: покретно и ненокретно, које се после моје смрти нађе, оставитк на ову цољ. Да се од истог имања оснује иензиони фонд за удовице и сирочад учитеља и учитељака основних школа у Нњажеству Србији. Чл. II. Све имање моје, које по чл, I оставим на оснивање овог Фонда , нинистарстао просвете и

Јов. Гаврилови^а. црквених дела узеће, по смрти мојој, у своје руке и наредити, како да се њим управља. А што се тога тиче, хоће ли се овај фонд оставити да се множи, докле се о њет' законом што дефинитивно не нареди ; или ће се из интереса и капитала давати одмах пензија удовицама и сирочадма заслужних учитеља или учитељама , —• остављам, да о томе реши министарски савет, на предог министра просвете и црквених дела. Чл. III. Но на случај, да бих ја за живота у болеет пао, па да не могнем са мојим имањем управљати сам као што треба, — министаретво проевете и црквених дела постараће се и онда за унраву мога имања, а тако и о мени болесном дужно ће бити бригу да вода. И ради тога^исто миниетарство постараће се у таквом случају, да у епоразумљењу са мном, ако ја будем при свести, а ако небудем онда само одреди једнога чиновника, пензионера или друго лице добро и савеено, које ће еа мојим имањем управљати, и бринути се да се ја лечим, или ако умрем да се сахраним. Овоме лицу да се одреди плата из мојих прихода, са мојим знањем, или ако ја не бих бао при свести, како мииистарство просвете и црквених дела нареди. Чл. IV. Моје имање није никаквим дугом оптерећено; нити може когод од моје родбине каква потраживања чинити, само ће миниетарство иросвете и црквених дела имати из заоставштине после моје смрти да изда: 1. Све моје књиге и медаље, коване за којекакве успомене, да преда, српском ученом друштву; 2. Руски орден да преда руеком конзулату; 3. Ђака, Илију Ђаковића, који иде у IV годину права и евршава сада о идућем Петрову дне, да издржава до последњег Јула 1873 год;ако би ја међутим умр'о, па кад сврши науке да му да 30 дук: цес, на трошак, докле не добије место практиканско. 4. Тако исто да издржава ђака Саву Павловића из Шапца, који је у 2 год. правник докле не сврши науке, па да и њецу изда кад сврши 30 дук: цее. (тридесет дукатај. Ако би Саво по-