Просветни гласник

ДЕСЕТНИ РАЗЛОМЦИ

411

Да се препоручи за поклањање ученицама III и IV разреда основне и свију разреда више женске школе. VI Нотпредседник саопштава савету писмо г. министра иросвете и црквених послова од 19маја11Бр. 2829, којим шаље савету на оцену примедбе гимназије београдске и крагујевачке и реалке београдске

на правила о испиту зрелости с тим, да савет те примедбе проучи и предложи измене правила о испитима зрелости, ако каквих треба учинити. Савет упућује ову ствар на расматрање наставном одбору, коме се за овај случај додају г. г. Љуб_ Еовачевић и Јов. Туроман. Пошто је дневни ред исцрпен, потпредседник је закључио састанак.

ДЕСЕТНИ РАЗЛОМЦИ Удсшено за предавања у средњим школама (СВРШЕТАК)

XIV. Претварање десетних разломака у просте И ако с увођењем нових мера неће бити тако велика потреба, да се често рачуна с просгим разломцима, опет се овим неће никад истиснути из практичгсе употребе. За то је са свим умесно, што се тражи, да се ученици вежбају и у претварању десетних разломака у просте. Овде ћемо узети прво потпуне десетне разломке. 1. Нек је :?адато н. пр. 0 ,75 да се претвори у облик простог разломка, Почем се 0 ,75 може написати и као прост разломак, то ће бити : 0 ,7 5 — ™/ 100 Свођењем на простији облик изићи ће:

0 ,7 5 = 'V

= •/.

0 ,312

2. Исто тако нек се претвори : 0 ,ЗГ25, 3125 625 125 _ 25 Тоо

10000 " 2000 ~ 400 ~ 80 ~ /] 3. Пр-зтв )ри у облик просгих разломака : 0 ,46875 = ? 0 ,5625 = ? 0 ,53124375 —? 0 ,078125 = ? 0 ,203125 = ? 0 ,53125 = ?

XV. Претварање чистих периодичних разломака у просте Да би се увидело, који се именитељ потписује встом периодичном разломку, приликом преобраћања

у прост разломак, морамо се мало забавити самом природом простих разломака. Узмимо н. пр, Ч, и претворимо је у облик десетног разломка. Ч в = 1: 9 = 0, 111 У количнику излази једнако ци®ра 1. Ако бисмо стали код првог места (десетина), имали бисмо да је 1 1 9 = То не може бити, јер једна деветина није то исто што и једна десетина. Исто тако, ако бисмо стали на другом месту не бисмо могли рећи 11 I 1 111 11 ' X Ч ^ коо. 1,„ почем јв |, = 0 - х ,, = Иото тако ииала бисмо за *| 9 = 111 1 999 , и т. д, Из овога се види, да се

имамо 111

1100* Ш| 11000

а не а не деветине не даЈу потпуно исказати десетим, стотим, хиљадитим и т. д. деловима. То исто важи и за трећине гаестине (не све) седмине, једанаестине и т. д. јер н. пр. х ( в није равна 0 3 = 3 | 10 већ 3 | 9 исто тако /, није равна 0, 33 = м | 100 већ 33 ј 99 и т. д. Иоширивањем простих разломака, који се не дају потпуно исказати у десетном разломку, не можемо никад у именитељу добити 100, 1000 и т. д. већ, (као најближе томе) 99, 999 и т. д. Н. пр. 2 ј 2 х 3 в | 2| 2 ><33 66 2 ~ ~ 99

= 0 ,66 = % =

2 х 333

ј 3 х 3 666 ~ 999

3 х 33

3 х 333

и т. д.

Има ли којег броја с којим би се 3 помножило па да да у производу 10,100 1000 и т. д.? Има; н о то не може бити цео број, нити ћемо онда имати облик десетног разломка, или у именитељу