Просветни гласник

Ј А К Ш

И ћ II

ми имамо догсаза да су оба Јакшића Дмитар и Отеван такође учесниди ако не раније, оно бар од 1474 г. 1 Ове су војне трајале, кад нлану властеоска буна у Маџарској. Оамовољно угарско племство не беше задовољно са краљем Матијом, па се у почетку 14-71 побуни и нађе потноре у немачког дара Фридриха и пољског краља Казимира. 5 Ако се оно причање Ђурћа Сремда о предаји Беча односи на ово време, онда Дмитру Јакшићу испаде за руком да угуши и носледњи остатак побупе. Оа 4000 својих одважних коњаника он је решио предају Беча у краљеву тсорист. 3 На две године после тога Дмитар је умирио неке пљачкаше на граници пољско-маџарској, а 1474 он се могаше опет да врати угарској војеци која се јога задржавала у Чегакој, 2 но за кратко време. Нанреда;. угарске војске счели су гласови о турекој поплави. У почегку 1475. Турци су напали на јужну угарску и продрли до Варадина палећи и пустошећи на све стране. Тада су опи, како вели летописац, одвели у ропство много хиљада људи а у Темитавару спалили двоје војводе Јакшића и Шевића. 4 Овај догаћај помиње и народна песма само у друкчијој бо]и. И она каже да еу Јакшићеви двори похарани, но не у Темишвару већ у Београду, мајка коњима нрегажена, а сестра Јелицау робље одведена. 5 На глас о поплави Матија је утврдио примирје са Чесима а живо се спремао на рат против Турака. Оа свију страна притицала је помоћ у новцу и војсци. Еад би готов крену ее у почетку 1476 г. Први еудари беху пред градом Шапцем Ову је тврђаву подигао Махмуд II на неколико година пред саму битку. После тридесето дневне опсаде Матија оевоји Шабац и прогна Турке Смереву. Вадовољан овако лепим напретком своје војске, он се повуче у Угарску, а око Смедерева 1 Гласн. V. ст. р. 110 стр. Давидовић ист. срб. н. 121 стр. 2 Ра1ас Бејту књ. XV с. 566 и књ. XVI стр. 49. 3 Гласн. XI н. р. 50 стр. 4 Ра1ас. Бејту књ. XVI стр. 122. Гласн. V ст. р. 110 стр. 5 Срп. нар. пјес. В. С. Караџ. књ. II стр. 6 20,

оетави само нешто оисаде. Турци прогоне ову његову војску и поврате Шабац. 1 У бо.јевима око Смедерена и Шапца беше и Јакшић Дмитар. Летописац каже да је њему тада пало у део да се огледа са Али-бегом, управником Смедерева. Погато су мачеве поломили ухватили су се у гсоштац, Дмитар свали на земљу Али-бега ножем га закоље и плен поврати. 2 Ово тврћење троношког летопиеца ако није узето из народног предања у цељи да Јакгаића Дмитра преетаве у лепшој боји, биће по евој прилеци успомена на какво његово јунаштво коме није критички прибележено време нити су тачно означене особе са противничгсим улогама. Како не би хтео да овде набрајам могуће догађаје који би карактером својих посленигса и њиховим радом могли да оснаже или да оборе истинитост летопишчевих навода, — то узгред само помињем да се овај догађај у нечем може да однесе на 1494 г. Тада бегое Али-бег прикрио пљачку негде у околини Смедерева, и то даде повода Кнезу Павлу и још неколицини српских војвода да прећу Дунаво и отмицу поврате. 3 ) Само не треба заборавати да је Али-бег још дуго после тога живео, задајући посла маџарекој земл^и својим разбојничким упадајима. Давидовић уверава, да је Дмитар учествоввао у свима бојевима које је водио Краљ Матија против својих непријатеља. 4 Но и поред овог његовог тврђења поуздано се не заа, да ли Дмитар беше уз деепота Вука и Кнеза Павла у бојевима на крају 1476, 1478 и 1472 пред Београдом, Смедеревом и Голупцем 5 и 1481 кад је кнез Павле из крушевачког краја (по мишљењу г. Мијатовића и кучева) превео у Маџареку 50 хиљада Срба. Већ о оном рату у Јердељу г. 1485 имамо поузданијег извешћа. Тада је Јакгаић Дмитар у друштву са деспотои Вуком и кнезом Павлом Стеваном Баторијем и влатким војводом Бозорадом сатрло силу турску на хлебном иољу.") 1 Ра1ас. Бејту књ. XVI с. 121 — 124. Гласн. V ст р. 191 с. 2 Гласн. V. стр. р. 110 стр. 3 » » » » 194. Видаков. ист. iii 107 ст, ]1,е8 8егћ. с1е Ноп§г. 41 стр. 4 Ист. срп. н. 121 стр. 5 Гласн. V ст. р. 192 стр. 6 Гласн. XI н. р. 47 50 стр. Годишњ. I 55 стр.