Просветни гласник

426

Ј А К

Ш И Ћ И

Матија је уиро 4. Априла 1490. Ни цосле његове емрти, а за владе Краља Владислава 11, није малакеао Јакшић Дмитар у својим ратним делима. Угарска се још од 1492. спремала на нови озбиљни поход против Турака. Године 1501 чинило се као да ће тој њеној намери да се придруже и друге државе. Али многим спољним и унутрашњим немирима тада растрзана Јевропа није могла да оствари савеза, а Угарска и онако изложена ударцима Османлија, морала је и овом приликом да се поузда само у своју снагу. У редовима њене војске која је 1502. продрла чак до Никопоља гонећи Турке, беху најодабраније српеке војсковође, а мећу њима и Јакшић Дмитар са синовцем Марком , сином Јакшића Стевана. 1 Са овим се бојем свршују и ратна дела Јакшића Дмитра. Летописци истина помињу да се је он прославио и у оној војии коју беше повео краљ Владиелав II (1310) против јердељеког војводе Михне (Михаила); но ово се пре може да однесе на Јакпшћа Стевана но на Дмитрово време. У осталом нетачност њихових доказа о времену смрти Јакшића Дмитра огледа се и у оном другом њиховом тврћењу којим доказују, да је Дмитар ногинуо јога 1489 г. пред Смедеревом, гонећи Турке до самих градских врата. 2 Бранковић етавља смрт Дмитрову у време борбе његове са Али - бегом. 3 Да Даитар није преминуо ни 1494 г. јасно се види из догађаја које емо већ поменули. Остављајући историји да новим пронађеним изворима докаже време, место и начин смрти војводе Дмитра, као и то: да ли доиета беше он зет деспоту Лазару по кћери Ирини, како уверавају Родослав царски и још неки наши и страни историчари, 4 — ваљало би да коју речемо и о његовои брату Стевану и о осталој родбини војводе Јакше. 1 Ра1ас. Сеј1пу кн>. XVII стр. 20, 53. Гласн. V ст. р. 194 стр. 2 Рагаа!:. стр. 82. Длан. спом. с 16. Гласн. XI ст. р^ 15 4 стр. 5 Видаков. III. стр. 107. 4 Гласн. IV. н. р. стр. 271. Видаков. III. ст{>. 84. ^ег 8егћ, (1е Ноп§г. етр. 41.

Ратна дела Јакшића Дмитра бацила су у присенак рад његова брата Стевана. И поред тога народна песма опева равном мером дела њихова. Па и летописци, ма колико да узносе Дмитра не заборављају да на помену као јунака и сапутника његова брата Јакшића Стевана. Троношац га зна као војводу, уверавајући у исто време да је и он е Дмитром био у рату против Чеха. 1 По смрти Дмитровој Стеван је проживео још неколико година као приврженик краља Владислава II. Он је имао еина Марка и кћер Јелену. г Марко се упоредо са оцем прославио на бојном пољу, а Јелена беше удата за деспота Јована } сина елепог деснота Стевапа БранковиЛа и његове жене Анђелине. Јелена је с .Јованом родила кћер Марију, жену Фердинадп Франкоаана. Марија и Фердинаид имађаху сина Стевана и кћер Еатарину. Стеван је доцније био жупан модрушки а Катарина жена Николе Зрињског, бана хрватског а јунака сигетског. 3 Деспот Јован, зет Јакшића Стевана, управљао је над Србижа у Угарекој до 1503. Ва његово време, вели један наш иеторик, одликовали су се као јупаци на бојном пољу отац Стеван и син Марко Јакшић. 4 Па и после његове емрти они нису престали ратовати. Око 1510 г. Стеван беше на челу војеке, е којом га посла краљ Владислав II да умири влашког војводу Михну (Михаила) који је неуљудним поиашањем приморао Максима владику да се сели из Јердеља. Стеван је сатрво Михну и принудио га да у Турака потражи склоништа. 5 Писац живота арх. Максима и још неколико наших летописаца кажу, да су том приликом Јакшићи Стеван и Марко уступили пријатељу Максиму владици лепо меето на ком је он подигао манастир Ерушедол, и ту сахранио оца, мајку и брата Јована, па се најпоеле и сам одморио. 8 )

1 Гласп. V ст. р. 110 стр. 2 Гласн. IV. н. р, стр. 273. Рата.1;. с. 6 4. Гласн. V ст. р. 112 ст. Гл. IV н. р. 127 стр. Гл. XI н. р. 52 с, Вас! књ. VIII ст. 77 Видак. Шс. 127. 4 Вндаков, III 128 стр. 5 Видаков. IIТ стр. 134 и Глас. XI ст. р. 128 ст. 6 Гласн. XI. с. р. 129 стр. Гл. IV н. р. 2 73 стр.