Просветни гласник

442

извештлј заступнн кл диркк. о стању лесков инже гим. зл 18 79 — 8 0 шкод. год.

Збирка за метарски систем у толико је непотпуна, што у истој нема делова литра и у коцкастој природној Форми (осим што у такој Форми има само литар и мили литар као садржина килограма и грама) но те су делове ученици сами — под руковођењем наставника (а помоћу стереометрије) — правили и могу их правити од круте артије. У библиотеци имаде свега 38 нумера (дела). где под једном нумером имаде 31 гласник и последњи је 46 за 18)8 годину , а недостаје још 15 гласника (1, 2, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 19, 20, 22. 33, 34, 41, и 42) и нових за 1879 и 1880. годину. А потпун комплет гласника веома је потребан, као и »Рад Југо-словенске академије знаности и уметности;« Миклошићева дела, Даничићева дела (осим историје облика и основа што има у библиотеци ;) које важније историјско и математичко дело, јер нема ниједнога од тих дела, а нарочито је потребно имати од математичких дела све делове геометрије (планиметрију тригонометрију равну и СФерну , нацртну и аналитичиу геометрију

и нижу и вишу геодезију), и други важних дела ако би их било, могуће набавити, (као што је н. нр, екциклопедијски речник, сва Дарвинова дела у немачком преводу и т. д.) Зграда је школска рђава из узрока што општина није имала нити још и.данас има своје гимзијске зграде и што нема ни иначе кућа удеоних за школу. ПашАгићева кућа у којој је била школа до пре 6-7 недеља једина је уираво, за сад, коЈа би по нужди могла послужити за школску зграду, али њу одузе ималац, те је сада још горе са зградом него што је до сада било. Општина обећава правити зграду, а то јој треба чинити иначе је немогућ школин опстанак у Леековцу. Д№ 88 10 Јула 1880 у Лесковцу Заступник Директора лесковачке ниже' гимназије ПроФееср / у1 ИХАИ* ло ^рови-б

I I Р II А 0 Г ЗА ПРЕДАВАЊЕ СРПС^ОГ ЈЕЗИ1?А у I. раз. средњих школа

Од Косова овамо ми, као народ, имамо толико несрећа, колико би их готово бидо довољно да сатру један еарод, или да га прелију у другу народносг. Ну поред несрећа ми смо и мали и по коју срећу. Међу тим ретким срећама знатна је и стоји међу првима та, што смо за времена стекди свој чисто народни књижевни језик, те је оно знање што су нам могде давати наше доста несавршене школе и мршава књижевност могло без препона , бар с те стране, брже удазити у народ и ширити се по љему. Готово за све што имамо, ваља да благодаримо самима себи. Јака животна енергија народа нашег учинида је теу тешким приликама, у којима биваше народ наш, излажаху из самог његовог недра људи или као јунаци иди као борци или као политичари и најзад и као умни борци и реФорматори на пољу просветном. По важности за садашњост и за будућност наши борци и реФорматори на пољу народног књижевног језика стоје наједнако с онима првим. Није мален број оних, који су привређивали или још и данас привређују на пољу народна књижевног језика, и да се изложи заслуга свакога од њих на том пољу, требало би више места , но што га овде може бити; доста је да овде поменем само главна темељне стубове те ограде. Доситије даде идеју; Вук даде грађу: ДаничиЛ и МиклошиК испиташе грађу начи-

нише од ње тедо ; НоваковиК израдив у том духу цедокупну граматику за средње шкоде и отворив тиме „Вуков и Данчићеву, језику широк пут у народ, даде томе теду живот. Да ди је пак с тиме свршен сав посао на пољу сриске граматике ? Могдо би се рећи : ако су се ти главни радници на том пољу, који и данас живе зауставили и немају ту шта више да раде, онда је сав рад свршен, и треба само чекати плод; ако ди се нису они зауставили, и мисде и даље терати ко ће се онда с њима утркивати ? Ади то би бидо погрешно. Ни за једну се науку не може рећи да је исцрпена и да се у њој нема шта више истраживати тако није исцрпена ни наука филолошка. Истина је нак да се мора много поуздати у се онај, који науми да се с њима утркује. Ну енергија, у којој народ наш некад није оскудевао створиће људе ако не да претеку Даничића, а оно да буду нотпуно достојни да некад стану на његово место и наставе ход оним правцем, којим је он мислио даље ићи. Ну то су великани какви сви не можемо бити. Него ^а ли и за нас мале остаје што год да радимо на том пољу ? Иди ми треба само да гледамо у њих и да ми се дивимо.? Истина, треба да им се дивимо али има ту посла и за нас. Они су бни што иду напред и означују трасу; ми треба идемо за њима да