Просветни гласник

ИРИЛОГ ЗА ПРЕДА

ВАН.Е СРПСКОГ ЈЕЗИКА

44 3

попуњамо и уравњавамо пут, да садимо и гајимо крај њега хладовите пријатне биљке, да се свакоме миди тим путем проћи. Схватајући тако дужност свију оних, који су по занвмању свом иозввани да изиђу на посао и привреде, колико ко може, ја ево чиним своје.

Ко се није зарадовао, кад је изишла „Наука о гдасовима" од Ст. Новаковића, од оних предавача српског језика, који су осећали потребу да свој народни језик, који је тек од пре неколико година стао уживати нешто милости у нашим школама , предају по новијем и напредвијем систему ! Зло је одиста, ако предавач нема већ у глави својој систем и најнужнију грађу за предавање; али колики је терет бити и прадавач и књига! И та књига одиста подмирује врло добро потребу ради које је написана. Па и пак и сам поштовани писац њезин најмање ће заиста бити наклоњен да држи, да му је то дело са свим савршено и да боље не може бити. И можда неће проћи много а он ће своје дело прерађивати. И само његово искуство, које он сам буде прибрао до тог времена, биће на сваки начин знатно ; ја држим да би требало да му се дотле стави на расположење и искуство свију оних, ко.ји су у своме занимању имали посла с тим делом, или који се иначе у том нослу разумеју. Из таких разлога ја прилажем овде оно, што сам искусио и прибрао за тај посао. Највећи део онога што ћу овде изложити узето је из саме науке о гласовима. Само на многим местима биће узет други ред и распоред, на многим местима другчије стилвсано, како би за ученвке бвло јасније и појмљивије. где где је по што шта додато, где где по нешто изостављено . што мислвм да је на оном месту излишпо или без користи. Али има и по нешто са свим ново, као што су назнви и подела у именица, придева и заменица. 0 овим новостима треба нарочито да даду суд сви они , који се овим послом баве, те да се види шта ће од њих моћи да остане у важности, а шта не. Моје пак разлоге, ја ћу давати узгред где устреба. Прелазим на ствар. II Р И С Т У П I Р ГРАМАТИЦИ И ЈЕЗИК5/ 1. Шта је граматикаГраматика је наука о језику; у њој се взлажу закони, по којима што у језику бива.

2 Шта је језик. Језик је оруђе ума човечијег. Што год човек умом замвсли, и хоће до искаже и другима, он то исказује језиком (т. ј. говором). Сваки народ има свој рођени (илиматерњ >) језик, и њиме се највећма и разликује један народ од другога. 3. Како постаје језнк. Говорнам оруђима, која су смештена у грудној дупљи, врату и устима, дају људи од себе разне гласове Ти се гласови на. различне начане састављају међу собом, те се тако граде поједине речи. Те се речи опет на различне начине састављају међу собом, те се исказују људске мисли. Кад се једна мисао искаже речима, онда се то зове — реченица. Кад се много реченица изговори, то се онда зове говчр или — језик. 4. 0 мењању језика. Одкако су људи постали,људски се ум непрекидно развија и усавршава , и тиме се понајлак мења. С тога сваки језик , има своју ирошлост и своју садашњост. 5. Каква може бити граматика. У граматици се може излагати језик онакав, какав је сад, и онда се она зове: граматика садашњег језика. А може се у граматици излагати језик онакав какав је био у најстарије време , и закони , по којима се он мењао, докле није постао онакав, какав је сад, и онда се она зове: грамтика историјска. 6. 0 овој граматици У овој се граматици излаже језик онакав, какав је сад, и закони, по којима пгга у њему сада бива, Али се по нешто узимље и из историјске граматике, кад је потребно да се њиме објасни што год у садашњем језику. Кад је већ потреба да се у почетку говори о граматици и језику, онда држим да је боље да се ту одмах каже све о граматици и језику , него да се о томе говори још на једном месту. II Р ВРСТАМА РЕЧИ 7. Подела речи у врсте По служби, коју речи у језику чине , деле се оне у девет врста , које се зову : именице, придеви, бројеви, заменице, глаголи, прилози, предлози, свезе и усклици.