Просветни гласник

ПРМЛОГ ЗА ПРЕДАВАЊЕ

СрПСКОГ ЈЕЗИКА

8. Подела врста речи у групе. Речи првих пет врста (сменице, прндеви, бројеви, заменнце, и гдагоди) мењају у говору своје об лике ; а последње четири (прилози, предлози, свезе н усклици) не мењају никад свој облик. Речи нрве четври врсте (именице, придеви, бројеви и заменице) мењају своје облике на један начин по аадежима, те чинећи тако једну групу с именицама, зову се једнпм заједничким називом : имена. Глаголи мењају своје облике на особитп начин по временима и лицима, ичине по томе засебну груну. Речи последње четири врсте (нрилози, предаози, свезе, и усклици) по томе што никад не мењају свој облик чине једну групу и зову се заједничким називом , речице. Кад се већ и онако доцније помињу имена и речице , онда држим да треба ову поделу извести потпуно и прецизно. Да се пак прве четири врсте зову имена за то што свака од њих казује нечему име (Наука о облицима) не подудара се с одредбом придева (наука о гласовима) за које се вели да се њима ништа , него само замењују остале речи. Врој у самој ствари тако исто не именује ништа, него само казује колико је на број онога што се именује именицом, уз коју он стоји или која се узањ подразумева. Назив имена дакле може у самој сгвари вредити самоза именице, које одиста казују име нечему; а оним осталим трима врстама речи може он пристати само с тога што се и оне мењају по аадежима, по којима се мењају именице. То нам још јасније доказује сгара номинална деклинација, по којој су мењали и придеве и броЈеве исто онако као и именице. 9. Шта су именице. Именице су имена лицима и стварима. 10. Подела именцца по служби Именице се деле према ономе, што оне именују на чулне и мислене. Чулне су именице имена лицима и оним стварима, које можемо чулима дознати , нпр. чбвек, етблар, ковћч, дете, тетка ујна, куКа, дрво, с&но, вбда со, светлост , мр&к , зелвнило , илквило , звук , вћка, луиа, слћст, горчина, киселшна, итд. Мислене су именице имена оним стварима, које не можемо чулима дознати, него се само у памети , I замишља,)? , нпр. 1- радпа каква : иеваше, пгр&ње,

стајше, чптше , сиавше , сам , слћва, свпдба , дћ%а, недаКа ; 1. бпчање, иочетак, ибстанак, нестанак, трћјше, свршетак ; 3. мислену каквоКу : багаство, сирбмагитво, млћдост, м\\лина, задбвољство, ирплика, одлика итд. 11. Подела чулннх именица Чулне именице по ономе што оне-именују могу бити : 1 . Властите, од којих свака припада само једном извесном лицу као његово властито име, или само једној познатој сгвари као њено властнто име, као што су крштена или надевена имена људима, животињама, имена земаља, вароши, градова, река, и т.д. нпр, Милица, Десанка, Станка, Зеленко, Шараи, Рогопа, Риђо, Србија, Босна, Бугарска, Биоград, Зајечар, Ваљево, Ртањ, Медведник, Авала, Морава, Дрина, Колубара итд. 2. Заједничке од којих свака припада многим у главноме једнаким лицима или стварима као њихово заједничко име. нпр. човек, иеро, кпјкга, ђкк хкљина, цвеЛе, дрвље, телад; злкто, жато, вода итд. Заједничке се опет именице према ономе што оне именују деле у три врсте; 1. Посебне, од којих свака као зеједничко име припада многим лицима иди стварима иоеебице, нпрчовек, дете, кп>\\га, иеро. школа, дрво, цв§т, теле, итица, итд. 2. Збирне, које као заједничко име никад не именују једно оделито лице или једну оделиту ствар него свакад више лица или више ствари укуино, нпр дрвље, цвбЛе, камење, зрн&вље, ја то, сткдо, ч баор, момчкд, т&лкд, живина, мушкћње, женсшње и тако д. 3. Вештаствене, које именују, материју или градиво, од ког се граде разне ствари и подмирију потребе у животу, нпр. земља, вбда , маст , храна, жћто, месо. млеко , сир сбно , злкто, гвожђе, иесак, и тако даље, 12. Подела именица по родовима. Именице се још деле и по родовима ; свака именица мора бити или мутког рода ; човек, %ид, ирбзор ; или женског рода : жена, ткбла, хкртија; или средњега рода: дете иеро, мастило. Ниједна пак именица не може имати бблика за сва три рода, него само за један ма који од њих. Досадшњи назив „ стварне " именице не одговара прецизности, коју назив треба даима Кад у одредби именичкој морамо да кажемо да су именице имена лицима и стварима , он,аа ми немамо ни једне именице