Просветни гласник

4 30

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ СВЕТА

САСТАНАК IV 3 Јуна. 1881 год. У Београду. Вили оу: Потпредседник Ј. Пецић ; редовни чланови Ст. Марковић, ректор Вел. Школе, др. Јов. Валента; М Миловук ; ванредни "Чланови : Јов. Туроман, Ст. Марковић професор, Св. Вуловић, Ђ. Тешић и др. Јарослав Кужељ. I Чита се записник МУ састанка и савет га прима. И Потпредседннк саопштава писмо г. министра просвете и црквених посдова од 2 ов м. ПВр. 3848, којим позива савет да му да мишљење о томе: може ли се ученику VII разреда издати школска сведоџба као свршнном гимназисти ако не подожи испит зрелости, и ако може, које ће се белешке ставити у сведоџбу. Упућује се наставном одбору, који ће позвати за ту цељ г. Ст. Марковића, ректора Вел. Школе, г. Св. Милосављевића, директора гимназије, М. Миловука, директора реалке, и да овај посао сврше до идућег састанка. III Г. Јов. Туроман чита свој реФерат о делу Стеве Лекића под насловом „Примери залатинске облике"Тлавном просвешном савешу Према одлуци гл. просветеог савета од 30 аир. т. г. добио је потписани на преглед и оцену дело: „Примери за вежбање у латинским облицима према лат. граматици др. Ј. Туромана, скупио Стеван Лекић, про®есор гимназије новосадске". Дело, које би било тако удешено, да се тиме, оно што се у почетку учења латинског језика из граматике паучи, одмах и што боље утврди, била је једна потреба за наше гимназије, коју је требало већ поодавно подмирити. У петом разреду наших гимназија, у којем се у нас почиње учити латински језик, употребљава се за вежбање у правилним и неправилним облицима „Латинска читанка за гимназије и полугимназије књажевства Србије", штампана још год, 1864. Како је празна и неудесна ова књига, довољно је то да напоменем, да

су прпмери, на којима ученик треба да се вежба у латинском глаголу, смеготени на цигле две стране, а иримери за вежбање у свима облицима да су смегатени па и то без икаквог реда и плана на 7 листи, и да већ на 16. страни долазе басне. Нека учитељ ма с како великом вољом предаје предмет, и нека су ученици ма како вредни, опет се поред оваке књиге, као што је ова латинска читанка од год. 1864., никако не може учинити добар успех у латинском језику. Прека је дакле, као што рекох, била потреба једна књига, која би са свим удешена била према латинској граматици, што се употребљава у нашим гимназијама, и којом би се нашим гимназистама олакшало учење језика латинског. Така књига јесу ови „примери за вежбање у лат. облицима", који су резултат вигае годишње учитељске праксе г. Лекића. Примери иду овим редом. Најпре долазе аримери за вежбање у латинском читању. За тим долазе латински примери у 60 бројева за превођење на српски. На трећем је месту Уосаћикпит за сваки поједини број латинских примера. На четвртом су месту српски примери опет у 60 бројева за превођење на латински. На послетку има српско-латински речник за српске примере. Врло је добро учинио г. Лекић, што је у предговору своје књиге уједно назначио, и како се треба служити књигом његовом уз прописану граматику латинску. Еоји од учитеља латинског језииа узради оним редом, који је начинио писац „примера", оног ће ученици одмереним и поузданим кораком ступати напред у граматици језика латинског. И ово да епоменем. Примери су ови, као што напред споменух, за вежбање у правилним облицима, уиотребљавали би се дакле у V. разреду наших гимназија. А донде, док се не израде и примери за вежбање у неправилним лат. облициша, могли би се ови примери с великом коришћу употребљавати и у VI гимн. разреду.