Просветни гласник

ПРОСВЕТНОГ С А В Е Т А

431

Према свему овом, гато до еада рекох, види се, да сам ја тог мишљења, да ће „примери" г. Лекићеви бити дсбитак за нагау гаколску литературу, и да заслужују, да се гато пре гатампају о државном трогаку. Ако гл. просветни савет усвоји ово моје мигаљење, онда бих имао јога да напоменем, колики би број ексемплара ове књиге ваљало гатампати, и какву награду г. Лекић заслужује за свој рад. Како би се књига г. Лекићева употребљавала не само у нагаим трима великим гимназијама, београдској, крагујевачкој и нишкој, већ — колико је мени познато — зацело јога у трима српским гимназијама: карловачкој, новосадској и сарајевској, то би се онда сваке године трогаило најмање 300 ексемплара. 0 тога мислим, да се гатампа бар у 1500 ексемплара. А као награду за труд, гато га је потрогаио г. Л.екић на овако добро изра^ен учебник, предлажем 700 динара. 18 маја 1881 г. У Веограду. јЈоВАН уурОМАН. За тим би прочитан овај реФерат г. Јов. Ђаје, проФесора. Тосподину председнику главног просвешног савета. Вагаим писмом од 4 овог мес. изволели сте саопгатити ми одлуку главног просветног савета од 30 априла тек. год. којом ме је изабрао, да прегледам дело г. Декића, под насловом „примери за латинске облике". Указаној ми почасти од стране главнога просветнога савета одазвао сам се тиме, што сам поменуто дело пажљиво проучио, па сам дошао до ових закључака: 1. Ови су примери за латинтке облике врло брижљиво израђени, тако да практичном применом потпуно расветљавају сва главна правила о латинским облицима, и то оним истим редом, којим је написана граматика г. Ј. Туромана. Учење те граматике, која је за наше гимвазије прописана, биће јако олакшато оваким иримерима.

2. У нагаим се гимназијама, по досадањим прописима, тражило од ученика после три године учења не само знање латинске граматике, него и разумевање тако званих лакгаих класичних писаца, као Еорнелија Непота, .Јулија Цезара и т. д. Ово се за три године не може постићи, а по мом мигаљењу није ни потребно да се у гимназији постигне. Ако се призна, да класицизам данас све већма губи и треба да губи од свог некадашњег едукативног значаја у школама, онда остаје, да у гимназији треба онолико латинскога језика научити, колико је због многих разлога у опште потребно сваком образованом човеку, и у колико се то мора захтевати као темељ даљем стручном учењу свију оних наука, где је потребан латински језик. За то пак, мислим, довољно је темељно и потпуно познавање латинске граматике, а то би се, уз припомоћ оваких примера за латинске облике и синтаксу, могло постићи и за три године. 0 тог гледишта држим, да ће ово дело г. Стевана Лекића попунити једну врло осетну празнину у нагаој гаколској књижевности, служећи као мост између латинске граматике и латинских класика, између опгате гимназијске образованости и стручног университетског учења. С тога мислим, да ово дело заслужује такву црепоруку, јер је врло удесно за намењени му задатак. 26 маја 1881 год. У Београду. 0 поштовањем јЈ • проФесор гнмназије беогр. Савет усвајајући мњење реФерената одлучио је: Да се „Примери за латински облике'' 1 од Стев. У1екића могу преноручити за школску књигу, а нарочито за V разред а за еад и за VI разред гимназије, да се штампају у Формату латинске граматике Јов. Туромана . а писац да се иагради са 50 дииара од штампана табака. IV Г. Стојан Марковић, ректор, предлаже да се награде реФеренти за свој труд, који су уложиди ока прегледања „Примера за латинске облике". Но пошто 5§*