Просветни гласник

43?

ПИТАЊЕ О УРЕТаЕЊУ ФОНД Л 8А СВЕШТЕНИЧКЕ УДОВИЦЕ И СИРОЧАД

је на састанку бидо мало чланова , а желећи да се чује гдас више н>их о овом преддогу савет је оддучио: Да се питање о награди реФерентима изнасе на претрес идућег састанка. У Потпредседник ставља на дневни ред „Програм

за земљопис за средње шкоде". Да би се о овом важном предмету чудо мњење више чланова, савет је одлучио: Да се и овај предмет одложи за идући састанак. Потпредседник је за тим закључио састанак.

Питање о уређењу фонда за свештеничке удовице и сирочад и о уређењу свештеничког стања.

Овде се ниже јавности предају извештаји комисије и предлози које је она израдила о уређењу фонд а за свештеничке уд< вице и сирочад, и о уре^ењу свегитеничког стања. До тих предлога дошло се овако: Побуђен како потребом , да се свештеничко питање у нас доведе у ред, тако и представкама архијерејског сабора и гласовима који су се овда онда у јавности и у народној скупштини чули, министар је просвете и црквених иослова 25 Октобра 1880 г. ЦБр. 462, наредио: »да се прибаве иотребни аодаци о морталитету наших свештеника и да. се оиредели цифр а иородица која би сваке године фонду на терет аала, и да се арибави извештај о новцу, који је до сад на ту цељ завештан « у намери »да би се могло почети размишљање о уређењу Фонда за свештеничке удовице и сирочад , и да би се сазнало колики је капитал за оснивање тога потребан и колики би се приходи морали обезбедити, па да се установа та може остварити.« По тој наредби израђен је овај преглед. По подацима, који су од конзисторије послати министарству просвете и црквених послова, од почетка 1863 до краја 1879 године Дакле за 17 година, умрло је свега 419 свештеника, тј. годишње 2 5 (24'6 5), а од 100 3.61. У појединим годинама посебно умрло је: године свега од сто. 1863 28 4, 26 64 17 2,65 65 21 3,22 66 21 3,20 67 25 3,73 68 28 4, 12 69 20 2,97 70 19 2,82 71 16 2,34 72 21 3, 00 73 32 4, 50 74 28 3, 96 75 17 2,44 76 38 5, 34 77 36 5, 06 78 26 3, 74 1879 26 3,77

Средња година старости, у којој су били умрли свештеници, била је 47, 41 и време проведено у чину свештеничком 22,—21 год. Најмлађи умрли свештеник имао је 22 године старости а у чину био је 2 године; најстарији умрли свештеник имао је 104 године и вршио је дужност свештеничку 83 године. Од 1863 до 1879 умрло је-свештеника: у старости

до 25 година, 26—30 год. 31 — 35 » 36 — 40 » 41-45 » 46 — 50 » 51—55 » 56—60 » 61--70 » 71-80 » преко 80

свега

I 31 47 61 62 58 3 5 45 49 18 6

било је у чину 1, 29 год. 5, 32 8, 53 13, 02 17, 85 23, 28 27, 74 31, 78 38, 92 46, 44 56, 17

годишње, 0, 41 1, 82 2, 76 3, 58 3,65 3, 42 2, 06 2, 65 2, 88 1, 07 0. 35 Према овим подацима цифра породица , које би ваљало издржавати , износи годишње 25, а толико би имало да се издржава из удовичког Фонда. По томе је министар просвсте и црквених послова саставио комисију, којој је председавао начелник црквеног одељења, г. прота Јаков Павловић, одређен од министра просвете и црквених послова, а у којој су били чланови г. г. Сима Петровић, тад. члан београдске конзисторије и г. Ник. Стајевић. парох београдски, одређени од г. митрополита; г. Милан Марић, рачу' ноиспитач IV класе Главне Контроле од г. министра 1 правде, и г. Алекса Ђурић рачуноиспитач I класе министарства Финанције, одређен од министра Финанције. После дужег рада комисија је та поднела министру ; извештаје и Формулисане предлоге који се ниже у целини штампају. Господипу министру аросвете и црквених иослова,, Потписани чланови комисије , коју сте ви господине министре, изволели одредити актом својим