Просветни гласник

ПИТАЊЕ О У. ЕЂЕЊУ ФОНДА СВЕШТЕНИЧКЕ УДОВИЦЕ И СИРОЧАД

433

од 30 Децембра пр. 1880 г. Бр, 491 част ииају поднети вам приложени предлог закона, о „Фонду за издржавање удовица и сирочади умрлих свештеника." Пошто је у извештају комисије на ову цељ одређене од 19 Новембра 1879 год. Вр. 505 и у извегатају председника ове комисије као начелника црквеног оделења подручног вам министаретва од 1. децембра пр. 1880 год. изложена сваколика дојакогања радња око оснивања нанред поменутог Фонда, у једно показано и све оно што је у горњој цељи до сада учињено односно материјалне стране; то потписани чланови сматрају за сувигано у овоме извештају по ново дотицати се ,'дојакошњега рада и стања односећег се на поменути фонд , с тога част имају одмах прећи на поједине чланове законског предлога, који је ова комисија израдила. По члану 7 остављено је да улагачи у 4 маха полажу основни улог, што се имало у виду оскудно стање свештенства. По члану 8 законског предлога тек по истеку пет година почело би издржавање из овога ®онда. Комиси а држи да би се фонд брзо изцрпио , ако би се пре поменутог рока издавање отпочело. По статистичким податцима за пр. седамнаест година, које је комисија имала на расположењу , смртное.т је свештених лица 3. в1 ј 100 . По овоме, на приближно 1000 свештених лица долази годишње близу 40. смртнах случајева. Међу тим остављено је право свакоме, да и пре одређеног рока осигура породицу. ако у напред уложи сав пегогодишњи редовни улог ; као и то што је у члану 9 дато право пороцици умрлога улагача, да ако би у току првих петгодина овај умро' породица може продужити улагање до истека пуних пет година и тада добија право на издржавање. (чл. 8.) Чланови 10 13 и 25 основани су на неједнакости имовног стања свегатених лица а са обзиром на више мање једнаку спрему и права кандидата на свештена места; с тога комисија находи да је и природно и правично да имућнији (већих парохија) свештениди помажу у улагању у овај фонд оскуднија свештена лица. По овоме је узета оваква сразмера по класама за плаћање улога и уживање издржавања; на један

динар издржавања имале би класе да плате основног и редовног једногодишњег улога I класа 60 II 57, III 50, IV 45, У 40 п. динарских. Члан 11 одредио је пет класа не само према садањем неуређеном стању свештеничких парохија којих има веома разноликих како по броју домова тако и по еамом месгу где се оне находе (почев од 500 — 400 — 300 и тако даље до 40 домова) него је имајући у виду врлетне и ново ослобођене пределе убеђена комисја, да и у будуће неће се моћи постићи ни приближеа једнакост у парохијама, — с тога је и нађено за нужно, да ее све парохије поделе на пет класа. Чланом 12 обухваћене су и манастиреке парохије. Комисија је ово нашла за нуждно и правично гато су извор за овај фонд парохијски приходи, па према томе находи да је и природно и правично да се бар неки део од парохијских прихода ове врсте употреби на помагање и ојачање Фонда за удовице и сирочад парохијских свештеника. Чл. 15 одређује да се из ниже класе може ирећи у вишу по драгој вољи улагачевој, а из више у нижу класу прелазак не дозвољава се. Ово је учињено из разлога: што се хтело дати могућноети да свештена лица, која овим предлогом добијају готово једину могућност да по својој смрти обезбеде своју породицу, могу по својој драгој вољи улагати у већу класу ради већег обезбеђења своје породице, — тим пре> што овако наређење не би ништа штетило интересу Фонда, почем би овакав улагач морао да накнади еав неуложени вишак веће класе са интересом. Из веће пак класе у мању није дозвољен прелазак с тога , гато би се у таквом елучају отворило гаироко поље разноликом тумачењу овога закона; даље, што би се врло поуздано могло извести, да би се врло чести случаји тражења оваквог преласка појављивали и гато би најзад могли удови свештеници без порода са већим правом тражити да нређу у нижу класу, а •го би јако оштетило овај фонд ; сем тога било би нешто, чега нема ни у једном од ове врсте закону и најзад што би се у оваквом случају ругаила и сама основа прихода за фонд на сразмери парохијски прихода, а не на случајним каквим приликама које