Просветни гласник

СтањЕ јавне настАвЕ у кнЕжевини србији за 18 75—76 шк. год.

449

Та, је школа имала: У Ч И Т Б Л> А године уиравител>ку клаоних предавача вештпна наотавнпка

1865- 66 1 1875-76 1

3 6

10 10

14 19

ГОДИНЕ

У ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ

НА КРАЈУ ГОДИНЕ

У РАЗРЕДУ

и н м

у РАЗРЕДУ

и и

II.

1 III. (IV

II.

III

IV.

1865-66

—

153

54' 34

—

129

1875—76

273

00 _

На крају године долазидо је на 1 ГОДИНЕ РАЗРЕД УЧИТЕЉКУ у Ч Е Н И Д А 1865—66 43 32 1875-76 62 28 Од 100 уписаних ученица оставило је : Р А 3 Р Е Д године I II III IV школу 1865-66 26,03 2 ,86 8,89 — 15,69 1875—76 15,46 9,33 4,00 1,96 9,16

Од 100 ученица уписаних у нрви разред ГОДИНЕ ГОДИНЕ 1863 — 64 свршидо је 1865—66 IV разред 43,62 1872-73 „ , 1875-76 IV разред 53,19 Све ове размере доказују, да је поступно кретање ученица више женске шкоде нормадно, бар у првој десетогодишњој периоди њезинога рада. Гимназија била је једна у 1835 — 36 години, и то са четири разреда а толико и проФесора. Ученика у сва четири разреда било је 85. За доцније време имамо овај прегдед.

А в ( I

Г0ДИНЕ

виших

нижих

! свију

у ч е

II II К А

5. о ° О

настав-

у по-

на крају г и м

Н А 3

II Ј А

лцка

четку

° . 3 ~ 2 К"

школске годпне

1о и °

1845-46

381

290

76,12

1855—66

948

788

83,12

1 865-56

1.402

1.081

77,10

1875 — 76

103

1.718

1.398

8 1,3 7

(Наставиће се.)

X. Материја под епектром. Од како је први сунчев чрак разложен на његове саставне делове, од како се дознало за спектралну анализу, од тада су неке гране природне науке а нарочито хемија великим корацима пошле у напред. Спектрална анализа је помогла да се између осталих открију још неки нови елементи: цезиум, рубидиум, талијум, индијум, и галијум; она нам је дала многих података о физичком и хемијском саставу сунца, планета а и осталих звезда. У најновије доба спектралној анализи отворило се ново поље истраживања, на коме, ма да је у почетку свога рада, дошла је до врло интересантних резултата. Упоредна спектрална анализа дала нам је начина да се мало боље упознамо са суштином елементарних састава материје, са атомима. Шта је то спекгар? Кад пропуштимо сунчев зрак кроз стаклену призму видићемо да он прошав кроз призму, неће изаћи на другу страну, као прост бео зрак, него ће се разложити на других седам простих боја, које почев с једнога краја иду овим редом: црвена, неранџаста, жута,

зелена, отворена плава, затворено плава и љубичаста. Низ тих седам боја зове се саектар, сунчев саектар јер је постао од сунчевог зрака. То нам дакле казује, како бела сунчева светлост није проста, него сложена из тих седам , које су свака за се просте, јер се не дају даље разлагати. Овакав спектар, као што га сад описасмо добија се само од сунчеве светлости а и од свију оних тела која сјаје сунчевом светлошћу као што је месец и све остале планете. Од осталих светлости, још се спектар електричне светлости понајвећма подудара са сунчевим но не опет'сасвим. Свака друга светлост даће други спектар. И што је пајглавнијеђедно извесно тело даће увек један исти спектар, па ма у ком се облику оно јавило. Кад усијамо једну металну жицу па је замочимо у обичну кујнску со, со ће се прилепити за њу. Кад сад ту жицу на којој се нахватала со унесемо у пламен једне свеће, тако да со почне горети, и у исти мах ту светлост пропустимо кроз лризму, видићемо да ћемо у спектру добити само жуту боју; та жута боја долази од натријума кога има у соли. Друго неко тело, да ће другу боју у спектру или неколико других боја. Ми сад знамо да кад год имамо у неком