Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНИКА

телу натријума, онда ће увек скектар тога тела дати жуту боју. И обратно, ако у спектру некога тела видимо жуту боју, ми морамо закључити да у том телу има натријума. Ако другу неку боју угледамо, знаћемо да у том телу има других састојака, који дају ту другу боју и т. д. Кад се тела тим путем испитују онда се то зове саектрална анализа, а апарат којим се то ради зове се спентјроскоа. Знаћемо да је хемија до сад нашла скоро 70 простих тела , која се зову елементи; сваки такав елеменат даје у спектру своје нарочите знаке, по којима га можемо увек познати, као што горе показасмо за натријум. Међу тим елементима има и таквих, који се међу собом у многоме слажу, ма да су то разне материје, и кад посмотримо спектре таких , хемијски блиских елемената, онда видимо да и њихови спектри стоје у неком извесном одмосу, који је однос Цијамицијан назвао хомологијом, сличношКу саектра. Тако на пример цинк и кадмијум два метала врло сличних хемијских особина, дају хомологе спектре од којих се сваки састоји из четири линије а разликују се међу собом само у толико, што је цинков спектар сравњен са кадмијумовим више према љубичастом крају спектра. Оба спектра имају једну црвену и три плаве линије, само што је цинкова црвена линија ближа жутом пољу а остале три плаве линије помакнуте су више према љубичастом делу спектра. Поједине линије цинка и кадмијума одговарају једна другој као хомологе линије дакле и спектри њиови су хомологи. Исти такви односи постоје и између спектара других елемепата, као на пр. између хлора, брома и јода, између сумпора, селена и антимона, између калцијума, стронцијума и баријума и т. д. Ова законитост у спектрима хемијских сличних елемената, још је од већег значаја, кад се узму у обзир још неке друге особине хемијских простих тела. Од највећег значаја у хемији како за проста тако и за сложена тела јесте атомска тежина. По атомској теорији замиглља се да су сва тела састављена из атома који су опет код разних тела разне тежине. Најлакши атом јесте код водоника, па се према њему одређују тежине свију осталих атома. Кад иоређамо елементе по њиовим растећим атомским тежинама, видићемо да су они елементи чије се атомске тежине разликују за 16 или неколико пута по 16 да су они сличних хемијских особина :

П, 1л,

в,

с,

1, 7,

11,

12,

14,

16,

Ка,

М§,

А1,

81,

Р,

27,

28,

С1>,

К,

Са,

Тх,

35-5

39,

40,

48,

Тако на пример хемијски су сличне ове групе елемената литијум (1л) натријум (№а) калијум (К ) берилијум (Ве), магнезијум (М§) калцијум (Са).. .; бор (В) и алуминијум (А1—; угљеник (С) и силицијум (81)...; азот (N1, фосфор (Р) и Ванадијум (V)....) кисеоник 0) и сумпор (8)....; Фруор (Р1), и хлор (01) и т. д. Првих осам члаиова II, 1_ј, Ве, В, С, ]\ т , 0 и Р1, зове Менделејев типским елементима. Ако се према типским елементима поређају сви други тако, да њиове атомске тежине расту за 16 или више пута 16 онда ће постати осам редова хемијски сродних елемената. И према хомологији њихових спектара дају нам ти редови ове односе: Спектри типских елемената јављају се увек или само у неколико у спектрима свију чланова дотичног реда. Спектар типског елемента хомолог је до половине саспектрима појединих елеменататога реда; друга пак половина спектра слаже се у свима редовима са спектром оних елемената, чија је атомска тежина =16. дакле са једним делом кисеониковог спектра или са члановима кисеониковог реда, којих је чланова атомска тежина умножено 16. Тако су спектри хлора, брома и јода хомологи са спектрима флуора и кисеоника, а и са елементима његовог реда. Исто тако је спектар силицијума хомолог са спектром угљеника и кисеоника или сумпора. Овај значајан однос морао би се разно тумачити кад се неби узели у обзнр и други појави који са великом вероватношћу показују да треба тражити узрок хомологије спектра у начину слагања елемената. То ће рећи да елементи које хемија сматра за проста тела, нису у самој ствари проста него сложена тела. Јер Спектри цијанских јединења (СМ) и угљенмоногсида (СО) слични су са спектрима њихових саставних делова. Њихови спектри могу се поделити на два дела, од којих сваки део одговара спектру једног саставног дела. Тако исто је спектар силицијума до половине хомолог са угљениковим спектром, а друга половина одговара кисеониковом спектру. Према овоме изгледа као да је силицијум саставл,ен из угљеника и кисеоника. Све то наводи нас да на основу тих Менделејевљевих редова и хомологије спектра поставимо хииотезу којој ће бити задатак да реши овај главни проблем: да разложи тако назване елементарне материје на друге још елементарније. Цијамицијанови опити довели су га до врло важних резултата: да се сви елементи данашње хемије могу свести на типске елементе Менделејеве: водоник, литијум, бор, берилијум, угљеник, азот, кисеоник и Флуор. По њему сви би се остали елементи могли извести из њих.