Просветни гласник

486

И А у ч н л

X Р 9 Н и к А

ма да има највишу темиературу по све остале планете, онет он би био само једна грудва леда, која би се наизменце час тоиила а час опет смрзавала кад н<! би имио птмосфере. АтмосФера је главни чинилац у одпосу климе па пекој планети. Кроз љу нролазе по ваздан топлотни зраци који долазе са сунца и стижу до иовршине планетс, која их прпма у се ; преко ноК кад сунца нема, ти би зраци одзрачили натраг у васиону, да нема атмоСФере која то зрачене у неколико задржава и уснорава. Кад нс би било атмосФсре површина пла нете отпуштила би сву топлоту коју би преко дан примала и онда би дању владала највећа топлота а ноћу највећа ладноћа, као што то по свој прилици бива на месецу, који сваког месеца добија по један пут температуру на којој вода кључа, а исто тако ладноћу која је далеко испод тачке мржњења. С друге онет стране, кад једна планета има атмосФеру, онда у атмосФери има и облака, који ће задржавати и блаЧШти сувишиу таплоту сунчеву. У прошлом одељку видели смо да Меркур има атмосФеру ; иснитајмо како она унливише на његову климу. Да клима на некој планети заиста завнси од природе атмосФвре, можемо се уверити иојавама које виђамо овде на земљи. Ако се попиемо на врх неког внсоког брега, ми ћемо видети да је тамо много ладније него па подножију брега. Има брегова на чијим се врховима снег и лед никад не топи ма да је на њиовим подножју у Јулу и Августу несносна врућина. Знамо да је тропски предео најтоилији па целој земд>и ; па опет има меета, има вароши као што је Кито и Вогата, где обична температура не превазилази 15 до. 10° а то једино с тога што су те вароши врло високо над морском површином. Фламаријон а и сви други који су се на ваздушним лоптама пењали у висину, нашли су да што се већма у вис пењу тим је све ладније ма да сунце шаље врло топле зраке. Разлика између термометра намештеног у ладу и термометра намештеног на сунцу била је све већа што се лопта више пењала у вис. Има висина на којој може вода узаврети на сунцу, ма да је ту ваздух тако ладан као у сред највеће зиме. Ваздух је ладан за то што он нропушта сунчеве зраке не загреваЈ\ ћп се, сам њима, а вода је ускључала за то што је јако смањен атмосФерски притисак, и она ће кључати све на нижој температури, што је пршисак мањи . На температуру ваздуха још јако упливише ступањ влаге. Сви ваздушни путници су потврдили да температура опада са опадањем нлаге у ваздуху. Што је ваздух сувљи мање се може загрејати. Кад знамо да на температуру упливише јако влага и разређеност ваздуха онда не треба узеги у ра-

чун само ону топлоту која се непосредно добија од сунца па да према њој одређујемо климу на некој планети, него још ваља узети у обзир п те Физичке особине агмосФере, т. ј. висину њепу и влажност. У низини јс ваздух гушћи и влажнији, ноћи су топлије а то стога што кад у ваздуху има влаге, онда је атмосФера непрозрачнија, те та влага, које увек има у ваздуху задржава нагло зрачење топлоте са површипо планете, а тиме је темперстура на површини внша. На иротив, на висинама је и ваздух ређи и влаге има много мање те тако топлота лакше зрачи и губн се и температура је нижа. II сад, акојеМеркурова атмосФера ређа, од наше оида ће на њсму преко дана бити топлота врло велпка, а ноћу опст ладноћа велика, а кад се на једној планети температура за тако кратко време тако нагло мења, онда престају сви услови за живот и живих створова не може бити. Да видимо сад да ли неби били бољи услови за живот кад би ствар стајала са свим изврнуто: узмимо да је атмосФера Меркурова гушћа од наше. Уз то још није немогуће узети да је атмосФера Меркурова таког састава, да ј-.ј увек наоблачена, јер врло мала разлика вал>а да буде између средње топлоте и средње влаге, наше атмосфере, на да нам се нреко целе године небо никад не разведри. И кад би ствар тако стајала, онда бн куд и камо стање температуре на меркуру било са свим другојаче но у првом случају Сад би много мањи део топлоте могао доспети до површине меркурове, а и оиа тоилота која би стигла не би сс тако лако вратила натраг у васиопу јер би је па том путу задржавали облаци. Ма да се Меркур не може тако згодно носматрати јер је врло близу до сунца иа се врло мало издиже над хоризонтом и то врло кратко време и ма да је он најмања планета. у целом сунчаном систему (изузев планегоиде)-опет, судећи по његовом изглсду морамо узети да је његова атмосФера гушћа од наше, и да је натуштена многим облацима. Шта више може се узети да у тој атмосФери нема само једног слоја облака као код нас, него њих више и то тако да ти слојеви нису састављени и затворени него испрекидани па горњи бацају сенку на доње. И заиста светлост коју добијамо од Меркура толика, је као кад би долазила са неког пебесног тела које би било исте величине и на истом растојању од сунца и од нас као и Меркур но које би би.10 омотано . облацима. Меркур нам не шаље светлост у оној размери у којој нам је дају друге планете. Он би требао према положају свом спрам сунца да буде најсјајнија планета; јер рачун показује да он, кадјенајближи сунцу, треба да буде двапут сјајнкји но Јупи_ тер, међу тим је у самој ствари Меркур слабиЈе светлости од њега. То се може доказати на разне начине.