Просветни гласник

НАУЧНА ХРОНИКА

487

Фиамаријон иомиње како је он то испитивао 1 Т Фебруара 1808 године, кад су Меркур и Јупитер били односно близу један спрам другог. У том случају кад се могло лако оценити светлост и једне и друге планете, Јупитер је био много светлији од Меркура, ма да сам Јупитер, пошто је био здраво далеко од сунца није био у својој највећој сјајности. У исто доба Венера је прошла близу тих планета и она помрча ооадве својим јаким сја]ем; норед Јупитера изгледала је Венера као електрична светлост спрам свеће, а Меркур је једва светлуцао, Таква светлост Меркурова довела је астрономе до , закључка, да је његова атмосФера пуна облака, који ј олабе сувишну светлост и топлоту сунчевих зракова и бацају сенку једни на друге. Тежа на Меркуру. — Доказали смо да Меркур добија врло велику топлоту од сунца, да има атмосФеру пуну облака и да ти облаци слабе сувише јако топлотно дјевство сунчевих зракова. Све то још није довољно, па да се дознаЈу услови за живот на тој планети. Треба још да видимо колика ]е тежа на његовој по< вршини. Запитаће когод како ћемо то да дознамо кад неможемо непосредно да меримо Меркура, јер кад би знали његову тежину могли би израчунати и његову привлачну моћ а с тим и тежу на његовој површини ? Кад би Меркур имао каквог пратиоца, као што га имамо ми, онда би то мерење била лака ствар, јер се брзина којом се пратилац окреће, управља према тежини саме планете, као год што брзина окретања месечевог стоји у сразмери са тежином наше земље. Али на несрећу Меркур нема ни најмањег пратиоца. С друге стране кад би био мало тежи но што је, онда би му привлачна снага била већа, те би тако бар колико упливисао на кретање Венере у њеном путу око сунца и скретао је са њене путање; ми би у том случају тачним испитивањем тога скретања могли такође одредити масу Меркурову. Али је садања привлачна моћ Меркурова тако слаба да се никакав уплпв на Венеру не познаје. Једини пут којим ћемо моћи да измеримо Меркура и да дознамо његову привлачну моћ јесте тај, да одредимо његов уплив на комете које пролазе близу порел њега. И заиста тим је путем и одређена тежа Меркурова. Из скретања које је произвео Меркур на Енкеову планету кад је ова пролазила поред њега нашло се да је кугла Меркурова, од прилике петнајест нута тежа од земљине кугле. Кад се тежина доведе у свезу са обимом планете, онда излази да је материја из које је Меркур састављен само за једну шестину гушћа од материје из које је земља састављена. То је узето У срсдњу руку, јер по свој прилицини Меркур није састављен из једноставне масе као год ни земља, те према

томе биће материје које су и теже и лакше од те средње цифре. Кад се зна запремина и густина планете, онда се може лако одредити њена привлачна снага или тежа на њеној површини. Тако је нађено да је привлачна снага на Меркуровој површини скоро у половину мања него код нас: један наш килограм, однешеи на Меркура; био би тежак само 521 грам. Кад би наше тешке троме животиње н. пр. Слона морског Коња некако пренели на Меркур ; оне би поред исте мишићне снаге биле у пола лакше те би се куд и камо лакше и окретније кретале него овде' Услови за живот на Меркуру. Према овакнм околностима које нађосмо на меркуру морамо закључити , да су услови за живот на њему сасвим другојачији но код нас, јер живот одго вара оној средини у којој се развија. Тако на пример очи код становинка на Меркурца, пошто се разви јају под упливоммного јаче светлости него што је код нас, оне су неосетљивнје од наших очију било то дајо зеница мања било опет даје видни нерв неосетљивији. Темпер.чтура је тамо виша, ма да има доста облака у атмосфери; годишња се времена више разликују једна од других но код нас, и наглије иаступају него овде: свака им година броји само 88 дана а сваки век само двадесет и пет наших година. Планета је по себи мала па и поједине провинције и државе не могу бити сувише велике. Материја из којих је сама планета саставл,ена мало је нешто гушћа од земље, а тежа је опет скоро у пола мања но код нас. Дакле тај се свет много разликује од нашег. Да се запитамо сад: да ли та разлика ваља да нас доведе на мисао да памеркуру не можебити живота. Зајиста не. Сама земл^а нам показује да облици жи вота зависе једино од средина у којима се живот појави и развија, и да се он исто онако мења, као што се мењају услови од којих он зависи. Живот на земљи није остао до данас онакав какав је био у геолошко прадоба кад је температура била много виша атмосФера мутнија и облачнија. И дан данас живот зависи једино од климе и од средине у којој се развио. Животиња која је одрасла на суву гине' кад је замочимо У воду ; с друге стране опет рибе и друге животиње одрасле у води престају да живе чим се изнесу на суво. Помислимо само колико разних животињских облика има почев од најнижих (протозоа) па до човека, а сва разноликост долази једино од разног дјества спољних сила. Према томе дакле, ма да се сви физички услови на Меркуру, не слажу са тим условима на земљи, опет не смемо извести да с^тим престаје живот на њему. 6-Г