Просветни гласник

ПИТАЊЕ О УРЕЂЕЊУ ФОНДА ЗА СВЕШТЕНИЧКЕ УДОВИЦЕ И СИРОЧАД

457

свакад, а нарочито у летње доба, бити ирава благодет, и што Ле уредни\е но до сада добијати исту, а не као досадањи бир. Окоро је 40 година од како је ова еадања свегатеничка награда за свештенодејства одређена, и за толико времена свештенству материјално стање ни мало и ни у чему побољшано није, но само су му гомилане бесплатне дужности. А колика је велика разлика у набављању сретстава за живот пре 40 год., и сада, сваки зна, па са тога и не ћемо се упуштати у разлагање да Је већ крајње време, да се свештенству један пут материјално помогне; и то за сада овако, како нам је част предложити, а доцније кад наступе боље прилике, онако како треба наградити свештенство; јер по овоме предлогу, као што смо један пут већ имали част казати, ништа се више не тражи, него што је и до сада давано, но свештеници се сами узајамно помажу. 23 Марта 1881 год. У Београду. Председник комисије, протојереј ј Ј ак. ЈТ ав^лови-к с. р. Чланови : Ј^хлвкс а Јвури - к . , е. р. I кл. рачуноиспитач мин. Финанције. ј З има ЈТ етровић, члан конзисторије. ј^ИКОИА ј^ТАЈЕВИ-а, С. р. парох. ,МИИАН јУ^АРИЋ, С. р. рачуноиспитач глав. контроле.

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА о уређењу свештеничког стања. Чл. 1. Овака свештеничка парохија не сме бити мања од 250, ни већа од 300 а капеланија протојерејска од 150 до 200 домова. Само где никако ово не може да се изврши допушта се оставити свештеника са мање или више домова парохије, али тих изузетака треба да нестаје, како наступи прва могућност за то.

Чл. 2. Парохије које су до сада припадале манастирима добијају световне свештенике себи за парохе, по одређеној већ норми (члан 1). Чл. 3. Архијерејска власт дужна је одма како се прилика и потреба покаже, да сходно нарећењу члана 1 овог закона уреди парохије које сада постоје. Еако у овом случају, тако и при образовању нових нарохија, предходно ће се саслушати дотични нарохијани и свештеник. Чл. 4. Жалбз нротив распореда парохије, подносе се архијерејском сабору на коначно решење. Чл. 5. Свештеник у својој парохији врши без награде ова свештенодејетва: 1, Редовне опште црквенске богомоље. 2, Дити.ју са бдењеи и ношење крста са водоосвећењем. 3, Ванредне опште богомоље: а, у свечане опште народне дане, б, општа благодарења и молитве у почетку и евршетку школске године. в, општа благодарења и молитве које би по потреби виша духовна власт наредила (у време епидемије, или иначе опште какве потребе), г, Богомољу за спомен заслужних за отаџбину покојника, д, два пут у години дана црквом прописане парастосе за у покој свију умрлих. 4, Проношење водице о Ерстов дну (Богојављењу) и свећење водице у сваком парохијском дому у време велког поста, којом приликом дужан је свештеник поучавати домаће у вери и владању по божјим законима. 5, Миросање и исповест. 6, Знамење, крштење и опело од оних сиромаха, који плаћају даиак испод половине главнице. 7, Издавање извода крштених, венчаних и умрлих, као и извештаје које власт по званичној дужности захтева, и изводе односеће се на пензију удова и сирочади умрлих чиновника. (чл. 27 зак.