Просветни гласник

498

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРа

1. ГеограФска настава и у гимназији ваља да иде од познатога непознатоме : најпре околина, па онда остали свет. 2. ГеограФску наставу ваља пепрекидно да прати картограФско цртање, и то да не буде голо извлачеље црта, без икаквог разумсвања о значењу истих, него то ваља да буде право картограФско цртање у оном обиму, у коме се оно у нижим школама напреднијег света предаје и обрађује на пр. у немачким школама. 3. Научна геограФСка грађа да се међу поједине разреде овако распореди: у I разреду Оро\идрографија Евроие, уз картограФСко цртање; у II разреду Орохидро2рафија, осталих делова света, уз картограФско цртање; у III разреду цео земљопис с нарочитим погледом на политичку геограФију уз картограФско цртање. 4. У целој геограФСкој настави треба обраћати пажњу и на важније историјске догађаје, који су се на једном или другом месту десили. То би ученике заинтересовало, те би поједине ствари из геограФије боље памтили, те кратке историјске напомене служиле би доцније као грађа за учење српске и опште историје. То мишљење проФесорског савета ја сам с писмом својим од 11 децембра пр. г. Бр. 287 спровео господину Министру на оцену и одобрење, па је господин Министар писмом својим од 17 децембра пргодине ПБр. 6775 одговорио, да се предложене измене наставиог плана за сада не могу усвојити, пошто ће и онако скоро изаћи нов наставни план за гимназију, па ће се том приликом земљопис другче распоредити, ако садашњи распоред у чему неудесан буде. III Ручне ШЈ^_о<лс^е ^Љиге и помо^не наставничи^е ^нвиге. Ови предмети, осим Хемије, предаванису по ручним штампаним књигама. Допуне исправке и објашњења чињена су или у самој књизи, поред штампаног текста, или су читаве партије предмета диктиране. На први начин рађено је у српском језику, Физици, Алгебри, и Геометрији, Рачуници, Земљопису, Општој и српској историји и Минералогији. На други од поменутих начипа рађено је у Ботаници, Зоологији, КосмограФији и Хемији, која је цела диктирана. Ове белешке и допуне рађене су по извештају дотичне гг. наставника: У словенском језику по делима Даничића и Буслајева. Белешке су се највише тицале науке о гласовима, која је по извештају г. наставника у Живановића граматици непотпуно обрађена.

У космограФији диктирано је, по Ми11сп'-овој књизи : Коаптсће РћузЉ и Б ^еа ^егуе^-овој Рори1. Штте1вкиш1е. Диктирино је, вели дотичии г. наставник, због тога, што је ручна књига тако нсподесна да му у предавању не само није помагала него му још и сметње чинила. Зоологија диктирана је по Лајнису и Беницу, диктандо износи 4 табака Диктирано је , вели се у извештају дотичног г. наставника, ради тога, што је анатомски део, у књизи Црногорца, по којој је предмет предаван веома скучен. У Ботаници диктандо износи три табака по Лајнису и Беницу. Диктирано је, вели се у извештају због тога, што је у ручној књизи физиолошки и хистолошки део необрађеп. Диктандо Хемије износи 10-15 табака бележака по мањој Росковој Хемији, по Хемији Беница и 2ап§-ег1-а. Диктирано је ради тога, што ручне књиге на српском језику нема. О диктирању могло би се у опште рећи, да ]е у овој години веома мало диктирано, у сразмери према прошлој години, гледало се да се ма од које руке ученицима олакша, па је то и тиме чињено, што је негде по увиђавности самог дотичног наставника, негде опет по оцени еавета професорског диктирање на најмању меру свођено. IV Писмени задаци Давање писмених задатака ишло је попропису, који о томе постоји и по распореду састављеном по том пропису у почетку школске године. Поред обавезног давања задатака из немачког језика и рачуна, нека су г.г. наставници давали писмене задатке из других предмета, у којима давање задатака није обавезно. Тако је рађено у земљопису (у III разреду један пут недељно, у II разреду на 15 дана један задатак), КосмограФији и Јестаственици (по 2—3 задатка у течају целе године). Да би се видело какви су задаци давани изложићу овде неколицину таких задатака из рачуна. Задаци за I разред: За 31128 динара добије се 12 Хектолитра, колико ће се добити за 19•455 динара? Неко купи 10 килогр. шећера по 1-20 динара, 8 килогр. по 1*25 и 7 килогр. 1*30 динара, колико у средњу руку стаје I килограм ? Један сребрни суд тежак је 8 килограма, у сваком килогр. има 816 грама чиста сребра кад се за тај суд плати 223 Фор. и 56 новч. пошто се онда рачуна килограм чиста сребра ?