Просветни гласник

ГОДИШЊИ ИЗВЕШХАЈИ Д ИРЕКТОРА

499

Задатци за II разред Имамо четрри броја : први је 25'/ е , други је за 8 3 / 4 већи иего први, трећи је 12"/ 5 мањи него други, четврти је раван разлици између првог и трећег, колико сва четири броја укупно, износе ? Неко купи каве и шећера за 28 "/ 25 динара, и то пола новаца да за каву, пола за шећер, кад 1 килогр. шећера вреди 13 / 2 . динара. а 1 килогр. каве 2 6 / 25 динара, пита се колико ће он каве, колико шећера добити ? Задаци за III разред. Неко купи 90 комада какве робе по 7 динара и 25 п. и добије на сваки 15 комада по 2 комада бадава, пошто га сваки комад стаје ? Од три једнака капитала, од којих је један издат у зајампо 4'/ 2 °/ 0 други по о°/ 0 трећи по 5'ј 2 °/ 0 добија се годишње интереса 1240 динара, колики је сваки тај капитал ? Колико стаје килограм шеничког хлеба: кад је 1 хектолитар шенице тежак 77 килогр. кадсеод100 килогр. шенице добије 77 килогр. брашна, кад се од 1 килограма брашна испече V/ килограма хлеба, и кад је цена шенице на хехтолитар 16-3 динара ? Из немачког језика давате су из Траутових књига српске реченице да се на пемачки преведу. Из Земљописа задавато је да се прецртају мапе на пр. мапа Европе. Из јестаственице давато је ученицима да опишу на пр. познате шм српске минерале, да опишу варијетете кречњака и т. д. Сви писмени задатци готово су на један начин прегледани : сви су прегледани и поправљани, па су онда ученицима враћани, и том је приликом дотични наставник објашњавао онепогрешке, које се у већине налазе. У рачунским задацима погрешни су радови често на самом часу поново рађени и објашњавани, али то је само онда чињено, кад би сви или већипа који задатак погрешно решили. V Напретци у иауци хришђанс^ој, српсј^ом јези^у и немачцом језш^у. 0 науци Хришћанској не би се имало шта ново казати, поред онога, што је већ у извештају прошле године, штампаном у »Просветном Гласнику,« казато. За српски језик дотични г. наставник вели да није нашао ни на какве особите тегобе. Заиста, судећи по оценама, напредак је у II, III и IV разреду повољан. Али друго се не би могло ни очекивати у науци, где су све ручне књиге обрађене, друкчије не би смело ни да буде у месту, где се овако лепо српки говори, као што се у овоме месгу говори.

Што напредак у српском језику није у I раз. онакав исти као у старијим разредима, г. наставник то објашњава недовољном спремом, са којом деца долазе пз основних школа и великим обимом рада, што га ученици I разреда имају у српском језику да савладају. По програму у I разреду има се изучити наука о гласовима и облицима имена. По свој пак прилици биће томе главни узрок недовољна пажња и олако пропуштање на пријемном испиту. Али о томе доцније. За немачки језик гледајући на оцене, могло би се рећи, да је напредак у опште повољан. Немачки језик предаван је по Траутовој граматици, и настава је наравно више практична него теориска. VI Природне науг^е, рачуница, а^дгебра и геометрија. Од природпих наука заслужују спомена као наставни предмети Само Физика, Ботаника и Хемија. То су три науке, у којима се на испиту могло видети, да су ученици из њих што научили и то научили свесно и с разумевањем ствари, о којима се у тим наукама говори, научили гледањем и проматрањем. Све друге гране природпих наука (Зоологија, Минералогија и КосмограФија) учене су више на памет и без самосталних ученичких радова, те се по томе о напретку из тих наука нема шта ни спомињати. Из хемије учињено је , по извештају дотичног г. наставника 15 разних огледа. Огледи су, вели, сви добро испали. Да је имао више средстава, он би, вели и више огледа учинио. У Физици учињено је са успехом до 150 разних огледа, како се у извештају дотична г. наставника јавља. Поред тога г. наставник је, вели се даље у његовом извештају, допуштао чешће да ученици и сами поједине простије огледе учине на справама, што их он има на расположењу. Ради учења Ботапике ученици су више пута у поље извођени. У Рачуници, Алгебри и Геометрији опажа се леп напредак, и ученици су, може се рећи, довољно свикли да рачунске задатке решавају самостално и без и чије помоћи. Истина у рачуну има у млађим разредима и приличан број слабих ученика, али тај број готово се равна са бројем слабих ученика из других предмета. Тако у I разреду нонављају испите њих седморица, и од њих само су тројица, који имају из самог рачуна испит да понове, остали сви имају педовољну оцену још у којем предмету. Такав је исти случај у II разреду где од шесторице који испите понављају само су двојицау самом рачуну слаби, ос64 *