Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА

да не сдушају и да нарочито кнње учитеља неуљудношћу, неуредношћу и неучењем од стране сродвика и родитељр. 5. Неуредно набављаае школских потреба шкоди од стране оиштинске власти, и ученицима од стране њихових родитеља и старатеља. 6. Неодређеност саме наставе и законских нроциса, но којима се данас настава врши, који су такви да сваки учнтељ по својој способности и вољи да више или мање ради, одређује сам себи обим у којем ће који предмет предавати и грађу коју ће употребити, а метод је већ и онако код свакога просто његова субјективна ствар, из чега излази да у нашим осповним школама нема просто никаккве једнакоеги ни у методу, ни у грађи, ни у обиму у ком је та грађа употребљена; једина једнакост, која постоји, јесте у — именима иредмета. 7. Оскудица добре , систематски израђене књижевности за сваки наставпи нредмет. 8. Тотална неуређеност и несистематичност књижвица ири основним школама, у којима и у оно књига, што их г де има, ретка је књига, која је учитељу преко иотребна да му буде путоказ и вођ у његову свакашњем раду у школи. И на нашем језику има из новијег времена некп број педагошких књига и листова који су преко потребни сваком учитељу. Ну као да се та прека потреба у нас не осећа и не разуме, јер ни тих књига ни тих листова нема у књижницама наших основнта школа. Да би се господин министар уверио о томе што наведох нрилажем под/2 инвентар школе грљишке, у ком нема ни једне школске и педагошке књиге ни сниса, ни листа, а сиромах учитељ питомац старе основне школе, мучи се и мисли да сам мора измислити и метод и грађу и науку. 9. У неких учитеља оскудица и знања и воље да се труде и усавршавају; у неких опет старински назаднн погледи и начини рада, којих се они не могу да курталишу једно с тога, што су тако рећи срасли с њима, и што су некада за њих добијали врло добре и одличне оцене, па мисле да је неправедно што се сада осуђују, и мисле да се осуђују из иросте жеље за новачењем , по ком све старинско треба осудити, ма било и добро, а друго и с тога - ово је држим, и главно — што немају прилике да се бољему и напреднијем раду науче и убеде да има и да може бити и боље; у неких опет једностраност и многи захтеви у једним а никакви захтеви у другим нредметима; у највеће већине осхудица васпитне и углађачке стране. 10. Крајња неодређеност и неуређеност адми. нистрације школске.

Да би се коренито збрисали најглавнији од побројаних узрока, којв чине те нам је настава така, да се њом не можемо задовољити нотребно је: 1. Коренито п темељао преустројство наших основних школа. 2. Да се створе првлике под којима ће се према томе преустројству развити и нроцветати педагошка књижевност школска и нешколска. 3. Заводи који ће давати довољан број добро спремних учитеља, који ће нопуњати места која се отзарају и гоја се упражњују. 4. Установе и начини да се учитељи, који су се затекли, а немају сиреме да раде но новим недагошким пачелима , могу колико толико оспособити да што боље одговоре савременим потребама у тој струци. 5. Оистематично уре!,ење и комплетовање књижница при основним школама. Све дотле, докле се то не изврши остаје нам да крпимо стару зграду. И за крпљење те старе зграде ево и од мене, овом приликом, неких нредлога. 1. Да се израде детаљни програми изведени до појединости за сваки наставни иредмет с упуством како у ком предмету да се тај програм извршује. Те програме да буде дужан сваки учитељ извршитн у свакој школи подЈеднако. Тада ће бити постигнута највећма могућна једнакост у настави. II тада неће учитељ лупати главу о томе шта и у коликом обнму да предаје, нити ће битп у страху о доласку надзор ;ика, не знајући шта се овоме може прохтети да захтева од деце, нити ће надзорник морати бити у неирилпци прн оцењивању успеха учитељева рада, немајући никаква стална критеријума за то према неодређености наставног нлана, но коме је један учитељ узео врло мали обим, други већи, трећи још већи, и сваки вели да је радио на основу распореда и надзорник мора да на то пристане ако хоће у потраживањима да се држи онога што је прописано, а не онога гато би он мислио да би требало да се у основној школи изучи, и што је други учитељ одиста и постигао. 2. Да се све школске књиге ревидирају и удесе према програмима , који се за који предмет пропишу. 3. Да се по иримеру садашњих учитељских предавања која се држе у Нишу и Пожаревцу, од сад држе сваке године на 5 — 6 места у Србији теорична пред>вања и то не само за привремене, него и за сталне; јер и добри учитељи не бавећи се у својим школама наукама на вишем ступњу, лако силазе па нижИ' ниво знања и готово остају на нивоу примењепих наука у основним школама, а то је по ши-