Просветни гласник

ИЗВЕШТЛЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКЛ 509

рину и дубину погледа учитељевих врло штетно, а колико би та предавања била кориснија за учитеље осредњег знања, којих је међу тим највећи број. 4. Да се зарад усавршавања учитеља и уједначавања у методу и практици у иримењивању наука у основним шкодама, установе у сваком срезу или и у мањој просторИЈи по удесности и броју школа вежбаонице. Ово би се уредило од прилике овако: У срезу, или мањој просторији, ако у њој има иовише школа, да се сви учитељи тог рејона састају у једној школи, која буде на средокраћи, у месецу по 3--4 пута и у њој пробаве по читав дан. Ту би у школи по неком утврђеном реду сваки предавао из поједног предмета (а други пут би се измењали предмети, тако да у току неког времена сваки предаје из сваког предмета а у другој половини године могла би се но каткад држати само пропитивања као што бива на испиту) а остали би пратили и сваки би бележио што примети или добро те да усвоји, ији лоше, те да га по свршеном предавању крптикује. Ово би било много боље од учитељских зборова, којп често промашују циљ п окрећу се у празне дебате у сгварима мање важним а често и нешколским, због чега учитељи и губе вољу да у њих долазе, те су на сву прилику за то и престали готово свуда. Моје је \ верење да би се овом установом, ако би се добро уредила и практички извела, могао јако уиапредити начин рада у нашим основним школама. У томе ме утврђује и та околност, што сам имао прилике чути искрено признање многих учитеља, који су после испита у њиховии школама ишли те присуствовали на испиту у оближњим школама да су имали знатне користи а што су ту корист овом приликом могли имати нризнају сами да је с тога што је испит саразмерно са бројем разреда трајао довољно дуго, те су ученици могли бити опширно испитани из сваког предмета, и што је питао сам учитељ, кад год није било нарочите потребе да пита сам надзорник, и најзад што је надзорник по свршеном испиту свакад коментарисао рад тога учитеља. 5. Да би било једнакости и у вођењу администрације у основним школама да се она системски уреди од прилике овако : а. 0 дневнику рада постоје два мишљења, једно да тај дневник треба водити и да од њега има користи, друго даје без користи, и да се може нанисати пред сам испит. С! тога што о томе тако мисле не само учитељи, него и некоји ревизори, који их нису хтели ни истраживати ни прегледати, многи учитељи нису га ни водили. Да лп има од дневника рада користи у погледу педагошком или не, нека нресуде проФесори иедагогије. Моје је мишљење да би се по

њему, кад би био вођен удесно, могла контролисати поступност у настави , распоред и свеза у примењивању наставне и васпатне грађе у школи. Ова контрола била би још видинија онда, кад би надзор био сталан, те би надзорник могао доћи у школу неколико пута преко године и контролисати рад учитељев у сваком погледу. Мени се још чини да би дневник рада, уредно вођен, могао ваљану учитељу послужити н на његову личну корист као готово свакодневни биланс урађеног и неурађеног. Из ових разлога ја сам за вођење дневника рада. И они пак учитељи, који су га водили. ма да има негде прописан Формулар, водили су га на разне начине, многи са свим непрактично и за преглед са свим неудесно. Да би дакле дневник рада сви учитељи водили на један начин и што удесније за нреглед треба израдити Формулар, од прилике као овај приложени под /3. б Основне школе немају архиве. За наредбе, које долазе школи од власти има књига, у коју се те наредбе преписују. Али о актима, које учитељи од стране школе одашиљу пема ни трага. Ако је потребно да учитељи докажу да су пешто тражили од власти, или да су јој што достављали, они то немају чим да докажу. А онај оиет коме треба да се о томе увери не може ићи општин. суду или среској кући да тражи учитељеве акте. Има онет учитеља, који се жале да се на њихова тражења или доставе не обраћа пажња, и да се њихова писма бацају а не заводе као остали акти, и они носле никојим начином не могу доказати ни да су се за што обраћали коме. Треба дакле да се установи и једпа, опет у тврдо повезана, књига за одашиљане (експедицијона), у којој ће учитељ у извесну рубрику записати број, дан, месец, коме шиље, садржину онога што шиље (или тражи или доставља), и у ко.ју ће се најзад нотписати онај, који писмо нрими. Формулар би био од прилике, као овај приложени под )4. в. Инвевтар књига и ствари школских води се на најразлачније начине, најчешће само на по табака или на табаку, а потписује га сам учитељ, те га може и изгубити, и мењати, и нреписивати, кад год хоће те по томе није сигуран. Свака школа треба да има сталну књигу (опет увезану у твпдо) у коју ће се угшсивати обашка књиге, а обашка учила и намештај (за ово се може при крају оставити 20—30 листа). Књиге и ствар,1 кад се школи предаду да се одмах уиишу у инвентар, испод њих да се потпише онај, који их је предао, а но том учитељ, који их је примио. г. Прозивпица се водп врло разнолико, на доста места неудесно и нетачно Неки, мање савесни, учитељи и злоупотребљавају прозивницу трпајући изо-