Просветни гласник

512

канског полуострва , а без тога је тешко наставнику предавати овај нредмет , кад деца оама ие виде очи гледно оно , што им се предаје. Исто тако , нисам нигде пашао, да су деца цртала своју околину а још мање да су упозиата са читањем географских карата, као што би требало да је, и као шго се чини у основним школама других напредних народа. Историја српска и општа, предају се боље. Само се не види нигде веза између геограФије и историје а у неким школама уплећу се и традиције у историју без икакве научне резерве , као: о ђурђевом и јеринииом »гробу и још више таких примера. У осталом, и саме књиге нису удесне за предавање и за то би требало Друге израдити. Из рачуна, приметио сам на више места , да се паставници не држе у школи одређеног програма. Задатци су им често апстрактни голе цифре без примера из живота, или су пак једни исти — дакле нимало подесни за развиће дечијег мишлења. Потребно би било, да се све основне школе снабдевају са новим мерама јер без тога, слаба је корист деци и говорити о новим мерама, кад им се не каже очигледно, да она то виде. Из природних наука , видео сам, да се махом поклања пажња системи и класама, или се деци казује оно, што су она знала и код својих кућа, а оно што би гребало да се зна , није посгигнуто. Предавање природних наука без екскурзија, не вреди скоро ништа Млоги наставници, нису налазили за потребпо, да децу изводе у поље , и да им ту покажу оне ствари , које су у школи слушали. Отуда сам имао нрилике и д а се уверим на више места, како деца говорећи о биљу не знају ни шта је круна , цваст, прашници, и т. д., приликом кад сам им показао на углед неколико биљака. Из поуке о чувању здравља, имало би се млого желети, нарочито да се наставници у предавању вазда обзиру на прилике, у којима наш народ живи. Телесно вежбање , ретко се где предаје. А црквеном певању, слаба се или никака пажња поклања_ На реду је сада да пређем и на васгштни део у нашим школама, који је исто толико важан, као и научан. • Могу толико рећи, да се опажа приметна разлика у понашању између варошке и сеоске деце. Сеоска су деца , више мирнија , послушнија , наивна, склона на сваки ред , који се може желети у школи само ако је још и наставник на свом месту да их у нужној дисциплини одржава. Ред и чистота у школама, које сам походио бар за време мог присуства, беше на свом месту, и у том погледу, немам шта да приметим.

Да би добили, господине министре, што потпунији преглед о стању школа у рудничком округу дозволите ми да још неке црте овде на овом месту изнесем, које стоје у свези са школама и васпигањем омладине. Као што је познато, руднички је округ скоро сав брдовит. Села су раштркана, што чини, да су деца принуђена да путују сат и два места да дођу школи. Потреба или нужда нагони их, да себи доносе хране и да у школи станују. Ово боравлење деце и то у овим школама, какве су у овом крају , посве је, убитачно. Школске су зграде млого старе, трошне и спале а понајчешће и влажне. О њима ћудоцније говорити. Често у собама које нису веће од шест метара у дужину , а толико п у ширину, мрачним , сниским , а притом и влажним , борави зими по тридесеторо и вишс нејаке деце. Какав јс ваздух у овим собама из лишно је о том и да говорим. А шта да кажем о храни дечијој, која се сводп на нроју, и то лети , највише плесњиву , нешто мало тврда устајала сира и лука. С каким осећањем и болом у душл својој, посматрао сам дечије сганове и њихову храну. Пије ми чудо, шго сам налазио у школама иланинску децу кржљаву, бледа лица, без икаке младалачке жМвости. На још кад се дода томе, да деца често зими мрзну у овим собама због нехатости и пеуређености општина и потребног надзора нолицијских власти, немајући у хладној соби ни најнужније покривке — онда можете преставити господине министре, какав је положај деце, која се уче у оваким школама, и родитеља , који су принуђени по закону да дају своју децу у школу, па најзад и наставника, који ради у овакој жалосној школи. Кад би се остварио распис министарства просве.те од 31 авг. 18И9 г. о заједиичкој храни деце, држим, да би се млого допринело томе, да би родитељи ра дије даљали својудецу у школу, и да би се тек тако у самој ствари могао остваритИ и \ 5 устр. осн. школа а уједно одпао и велики број изостанака ђачких (30, 40, 60, 100, 130), који је од пресудне важности за рад и успех у школи. Поред оругих смегња раду школском, као неуредног долажења деце и др. млого је допринела и болест, те услед тога је на више места сведен број деце на најмању меру а негде је рад био сасвим и прекинут, као што је случај понајтежи био у Заграђи, где је рад био обустављен од почетка школске године до новембра месеца, па за тим од 24 априла до