Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА

511

иротивним случају не може учитељ бити крив за нечистоћу у школи и око н>е. Веома благодаран на поверењу, молим господина министра да изволи примити овом приликом уверење мога дубоког поштовања, 6. Јула 1881 год. у Зајечару ^К ивојин Ј1. рими-к профеоор и привремени директор пиже гимназије.

IV И 3 В Е ПЈ Т А Ј г Драгољуба ЈовановпКа, про<т>. II нпже гим. београдске, о годишњмл испигима у основ. школама округа рудиичког. Тосподине мииистре, Част ми је поднети вам извештај о стању основних ншола у рудничком округу у овој 1880—81 години, које сам прегледао по наређењу вашем и упутству под ПБр. 2978 од ! 4 маја ове године, а на основу закона о надзиравању школа од 21 марта ове године. Каква јо настава у школама, које сам походио, на то питање могу толико одговорити, да је у опште разнолика , јер је и радна снага и спрема наставника различита. Са малим изузетком, може се рећи, да још влада у школама стари механизам, од кога ће имати нараштај који се учи , слабе користи у доцнијем животу. Метода није рационална, развијајућа, као што би се имало жслети , ве|1 просто скоро свуда огледа сетруд наставпички, којије само за школу и испит удешен, а не да буди способности у деце и да их упу ћује саморадњи. Премда има и похвалних примера где су наставници савесно одговорили свом ,узвишеном позиву, али .ја вам господине министре овде износим слику школа у опгпте и у једно свој поглед на њих. По мом мишлењу, настава у основним школама може тек онда поћи напред , и у исто време да се постигне и нужна хармонија, баш и према овакој организацији школа, каква је сада, ако се првенствено уведу стална, обавезна практична предавања за учитеље, и то не на једном и два, већ на више места у Србији. Овде не разумем све учитеље, које ми имамо сада, од којих се млоги тек по нужди трпе, већ само оне , који заслужују с иравом по своме раду да остану у овој служби. О њима могу дати гласа свог само изасланици министарства у свези са просветним саветом.

Предавања ова, имала би трајати од 1 јула до 1 септембра сваке године, докле год то потреба буде изискивала. За наставнике, могли би се употребити и понајбољи питомци учитељске школе, који се већ налазе у учитељству. Цељ овим предавањима не би требала да је друга, до једино да се наставници, који нису из учитељске школе , али који располажу довољном коликоћом знања, која је потребна једном наставнику основне школе , да се они обуче методу и да добију обичну рутину педагошку. После свршеног курса, дужни би били ови наставници, који су слушали предавања , да положе испит пред одређеном комисијом, те да се види, с коликом су озбиљношћу пратили ова предавања. Осем тога, ваљало би стално завести по окружним варошима и учитељске зборове , који су такође од не мале користи. Држава пак да узме на се, да снабде све школе нужним средствима за образовање наставника и за рад у школи , како не би изгледали од милости стараоца школског и општине , као што је сада случај. Да пређем на поједине предмете , и да о њима искажем своје мишлење, какосе предају у школама, које сам походио. Наука хришћанска се предаје за сада понајвише од речи до речи из књиге, која је написана за основне школе. Опазио сам скоро свуда, да се деци не објашњује суштина узвишене хришћанске религије онако Да је могу она схватити, већ просто механички и оним редом, као што је у књизи. Ретко у којој школи, кад је реч била о заловестима божијим , да су ми деца могла објаснити о поштоеању родитеља, у чему се састоји ово поштовање, или на питање, кад ваља радити преко године а кад не, с погледом на оне многе празничиће у години, који се светкују у нашем народу , деца нису знала на више места о том ништа казати. Наставник не налази даље за добро, да им уз заповести божије умете и по коју причицу из читанке којих има доста дивних и поучних, или пак да се спусти у обичну СФеру према нашим приликама. Довољно је знати словенски текст, превести га на српски — и тиме је све постигнуто. Српски језик, предаје се већ боље, али опет старински, у деФиницијама као н. нр. шта је придев, или шта је именица и т. д. место да се дете поступно доведе до тога, да само из примера изведе правило Исто тако, слаба се пажња ноклања правилном читању и одвајању речи у писању. Из геограФије и познавања домовине, већ далеко лошије стоји. У школама нисам нигде нашао карту Србије са присаједињеним окрузима, ка о и карту бал-