Просветни гласник

514

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НЛДЗОРНИКА

нриме и разуму (I пр. иод В) но који су опет својим трудом постигди те има успеха. По све скоро неспособних а и не трудољубивих мало сам нашао (I пр. под Г.) Са задовољством могу ,још овде додати, да сам нашао да се настава код свију вршила по наставном плану а код већине и начином који има шодних резултата. У кодико сам могао увидети настави по основним шкодама данас највише сметају ђачки изостанцц, оскудност у училима и школским потребама где што и упис ђака и друге неиравидности. Познато је за што нерадо дају сељаци децу у школу, особито они који су од школе удаљени и кад се још при том зна, како се издржавају она деца, која у школи станују. Да би им деца ово избегла на многим местима и зими и лети иду она кућама и ако су од школе удаљења 1—2Ч 2 сахата. Разуме се, да су овим прешли с једнога зла на друго веће. Јер ова деца поред тога што доцне (ако 9 сах.) стижу у школу и што се у вече особито зими морају раније (око 3 сах.) пустити да би на време стигла својим кућама, чешће ио неколико дана пзостану од школе због великих река и сметова или још слабо одевена прозебу но мразевима. Кад наступи пролеће сва се онет оболу и добију разче болести — кашаљ, богиње као нгго сам ово и нашао у више школа по беличком и левачком срезу. На неколико места • Велушиће, Течић, Избеница по неколико су ђака од оних који су били на испиту и којих врло мало беше нред испит упућени у школу од родитеља бојећи се да их за ово не би постигла кака казна. Ово тврле норед новереника и други присуствујући људи, којих свуда имађаше а највише у Волујаку, Дренови, Медвеђи, Варварину, Обрежу. Поточцу, -1агодини и т. д. Као год што ово наизменично посећавање школе од појединих ђака— било да су ови намерно задржани сиојим родитељима или стараоцима, као што су то они преда мном и пред својим родитељима (на више места) признавала било непогодом и слабошћу — смета настави тако исто смета настави и то, што многе тколе немају најпотребнијих учила, као: рач) паљке, нових мапа, таблице метарских мера глоб)с и т. д. а да и пе спомињем збирчице за природну историју. Поред тога још често ни школских и ђачких потреба. Све ово не стојп до тога што школске општине не могу или неће да набаве већ једно до тога што се претставници општина не могу да споразуму, друго што су гдекоји стараоци људи неумешни, немарни спрам своје дужности не рукују никаком сумом нонаца и што не одговарају кад дужност тачно не врше.

Да се све ове неуредности огклоне увидео сам да су се заузимали сви наставници. Но њихова су заузимања мало допринела користи, а негде и одмогла (Белушиће и Течић). Одмогла велим с тога јер се наставник све више и више замера појединима па и претставницима општине што више од власти истражује да му ђаци уредно долазе у школу да се ово и ово за школу набави и т. д. .Још шта више сматрају, да их учптељ тиме тужи, те се и од школе већма одвраћају тако, да после ни препоруке нолицајних власти непомажу. Још бп му по негде одговорили, „Ама за име Бога, шта хоћеш ти учигељу од нас. Ми смо и пре тебе имали школу и учитеља па смо живели и без тих твојих учила, па тако ћемо и од сад ". Казна за родигеље чија деца изостају од пшоле такође је малог успеха имала. Местимице може се и ово чути : „Шта, волим и да платим 3 — 4 динара ( при крају школ. годчне ) нек ми дете помогне колико толико, а да у школи не дангуби и ја још да плаћам слугу., Ово се у неколико мора одобпити и то пз овог разлога. Кроз више година свуда се по школама може наћи у I разред уписан велики број ђака (до 30 па навише) . У другом много мање тако да у III разреду у као последњем остане незпатан број ђака 2—6 ретко 10, и још већа реткост преко 10. Што оваки мали број ђака свршава III разред од којих већина оде по занатима а неки и школу продужи, јесте један од највећих узрока те у многим општинама, у којима школа иостоји од пре 15 — 25 година, на моје чуђење одговорили би ми да немају писмених људи. Напуштање школе из I или II р. и враћање својим кућама и чини, те ова деца док одрасту забораве оно мало чптања и писања, ако се може узети да су га у овим разредима добпла, те тако од њиховог школовањи, нико не види користи. Одкуда је ваљда и потекло оно да „деца у школи само дангубе." Поред ових замашних сметња по наставу напоменућу како се и упис ђака не врши свуда како треба, те и тим настава трпи уштрб. Пошто су људи у одбору и преставници општина већином стања доброг, то они умеду и могу своју децу и својцх да заклоне од школе, те већиномдеца сиротних родитеља оду у школу. Ови сиротнп без одела, ђачких, нотребица, а где што и без хране принуђени су да оставе школу одмах с пролећа ако не и пре. Јер о њима њихови родитељи не могу, а општине неће да воде старање и ако су дужне (§ 9 зак. о устр осн. школа) ла их у том помажу. Шта више има. места Белушиће, Избеница Течић и т. д. где поред