Просветни гласник

66.

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 515

постигне нека сваки родитељ буде дужан свога ђака снабдевати храном на начип који је њему најлакши. С обзиром иа ово, треба свака школа, у којој деца станују и која је ван гостиоиица да има и пекарницу за печење хлеба и да наставник са сгараоцеом тражи и да погађа отресног и уметног служитеља, којп би могао јошноред услуге у недостатку спремати деци по неко вариво и хлеб. 7. Да буду одговорне општинске власти. ако своју дужност спрам школе не би тачно на време ма у чему вршиле, нарочнто снрам ђачког изостајања. Тако исто и стараоци за своје дужности. И 3. Да би се споменутп израз »у школи се само дангуби* са свпм унипггио и да би осиокна настава

тога не набављају ни најнужнијих нотреба школи, као: креде, сунђера, хартије и т. д Напослетку неки број школских зграда, који поред тога што су доста пеудобне и недовољне, још чипе сметње настави и општински судови смештени ч у онако тескобне школске авлије; шго је све у II прилогу о школским зградама означено. Да се побројане сметње отклоне, држим да би ваљало урадити следеће: 1. Да се направи списак но протоколу крштених од све деце из школске општппе, која су за школу дорасла. Да се сва пскупе у школи у ночетку школске годпне и ту поред учитеља. а у присуству општипекеипо могућетву полицајске властп и њихових родитеља упишу она, која су за школу. Списак од уписа пих ђака и њихови родитеља да имају осим учитеља. општпнске и полиц. власти. како би се над њима што тачпнје и брже вршнла тач. 25 зак. о устр. осн. школа. 2. Да она деца морају школу и свршити, која буду уппсапа овим путем т. ј. да бар не могу својевољно, узроком својпх родигеља пдп ма чијим школу напуштити'без довољпог узрока и одобрења. 3. Да мипистарство набавља п шаље свим школама учила, као мапе, глобусе, рачунаљке, поучпе методијске књиге, збирчице и слике за природу и т д. па од општина нанлаћује. Овим бп се избегла свака могу^на неприлика између наставника с једне и грађапа с друге стране. Друго што би тада све школе биле снабдевене са потребним училама, те наставници при недовољном успеху неби се могли изговарати на немање учила. У противном случају бар да се пропише пгта свака школа. од учила треба п мора да има, па да се још препоручи оппггиаама да то треба и морају да набаве, 4. Да се школске општине групишу тако да могу прво подићи удобну зграду, по новим правилима о грађењу школа, ако је немају. Да могу сав трошак око школе и њених нотреба сносити неосетно. Даље, да при грађењу школа одма спремају стан бар за два учитеља и две учионице, јер бн оваке општине биле доста велике и могле свагда дати најмање сто ђака у три, још више четирп разреда, сходно тач. 3 чл. 8 споменутих правила 5 Да ђаци не смеду никако ићи кућама којп су од школе удаљени више од 1 / 2 сахата, чим зима настане па док не нрође (од Новембра — Марта). У топлије пак време ни оеи, који су удаљени од 1 сахата изузимајући само празник и недељу. Овим би се откловила мпога задоцњења и изостајања од школе, а сиротна деца сачувала још и од назеба. 6- Да се у сеоским школама ђаци хране заједнички о трошку те школске општане. Док се ово не

и по ученике и целу земљу била кориснија, нећу погрешити ако напоменем да треба учење у основним школама продужит.1 на шест година, Последње две године да буду обавезне ако ие за све а оно бар за оне ђаке који се враћају кућама У њима да се поред паука о џпштем образовању предаје што више из пољске привреде. Ако се ово не да одмах извести уз садање школе, опда би требало отночетп поступно са отварањем школа по срезовима од два последња разреда. Општинска би а још боље манастирска добраову другу цељ потпомогла. Поред напоменути сметња навешћу и неке главније неправилности које сам при предавању неких предмета приметио, Прилично се мало зна ио слабпјим школама из рачунања усменог и писменог. Ово долази отуда што се рачуну могу деца само тако обучити, ако пм се од првог почетка казују да га могу разумети, иначе се свршује збрком и незнањем. Да се и овде успе требало би наредити, да сваки наставник буде дужан у место дневника рада израдити своје предавање за све разреде пз овог предмета но рачуници практичног предавања од г. Ст. Д. Поповића, која је и намењепа основпим школама. Путем овим и слабији наставници били би сигурно принуђени да овај предмет боље познаду и више би им овај рад корисгио но досадање писање дневника рада; у којима су само забележени сами темати њихова рада из свп ју предмета. — Крајње је време да се посао око писања дневника рада, ако ништа друго, а он бар замени са оваким обрађивањем поједини предмета. После рачуна у тим школама стоји српски језик. Највећа је мана што се чита певајући. С тога многа деца не разуму оно што су прочитала или ако знају нешто, то је само повторавање онога што су прочиталп на памет. Где што још и то, што деца не пазе на свако писмо у речи коју читају, већ само на прво иа изговарају често ногрешно другу реч.