Просветни гласник

Н6

И ВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА

Читаеке за III и IV разрсд не одговарају потпуно цељи. Треба нове израдити, методички боље уредити, као што су удешене читанке за гимпа зије с тим, да и у њима има лепих и иовећих чланака осим за чвтање још и за приповедање на намет. Ово исто треба учинити и са српском граматиком, јер има у њој многих неправилности.

Са највећим поштовањем и захвалношћу госнодину министру остајем 12 Јула 1881 год. Јагодина. покорнл слуга ј^ВАН ј ]. уЗ .АМЊАНОБИЋ про*есој> ниже гимназије

Природна историја у основној школи. ЈЕДНА РЕЧ У ОПШТЕ. — ОЧИГ-ИЕДНА СРЕДСТВА, — РАСПОРЕД МАТЕРИЈА.И А ИЗ ПРИРОДНЕ ИСТОРИЈЕ. МАТЕРИЈАгЛ. ЗА ЈЕДНУ ШКО.ДСКУ ГОДИНУ . ДВЕ УГ«1ВДНЕ ^ЛЕКЦИЈЕ. —

У распореду наетавних предмета за основне школе, који је од стране министарства просвете и црквених послова на основу закона прописан под 17. Септембром 1871. год., природна историја, као што је познато, заступљења је тек у III. разреду са два часа недељно. У нижим разредима наших основних школа овој важној грани наставе није поклоњено ни једног часа.— Но, занитаће ко год чудећи се, како се може природна историја предавати у нижим разредима, кад се она са знатним тешкоћама а незнатним кориетима једва може и у III разреду предавати? На то одговарамо: Да ми природну историју у нижим разредима наших основних школа и не замишљамо никако као самосталан предмет, већ само као корисну потку у некој са свим другој основи. Ту мислимо очигледпу наставу, која је по основну наставу у опште а за I. раз. основних школа по наособ од пресудног значаја, а шта више у нижим разредима и једино моћно средство, да се дође до једрих, пуних и трајашњих појмова, и којој природна исгорија нуди обилато корисне грађе. ИГго пак очигледна насгава није заетупљена у нашем наставном плану познато је. Међу тим сувремена педагошка начела захтевају, да се овазнатна празнина час пре попуни, и ми смо тврдо убеђени, да су истог уверења и сви они, који су позвани, да о школи мисле и брину се о њеном напретку. Просветни савет као удружена снага извесног броја опробаних и уважених раденика на пољу образованости, даје нам довољно и разлога и права, да насигурно рачу-

намо, да корачамо на суерет далеко лепшој и срећнијој будућности гато се тиче школокања у опгате, а радикалној реФорми основне наставе на по се. И заиста, већ је крајње време, да се и нагаа оеновна наетава чае пре реор^анигае на гато чвргаћим и здравијим основима еувремене педагогике, како би на тај иачин и у нагаем настав ном плану за основне гаколе поред очигледне наставе били заступљени и еви они предмети, којп основну наетаву чине нравом народном гаколом. Тек од тог времена, кад се у I. разреду нагаих основних гакола буде одомаћила очигледна настава на јаком оелонцу природне историје, моћи ћемо се с правом надати и на уепешнију наставу из природне историје. Јер докле би она у том случају ередетвом очигледне наставе ухватила здравог корена чак и у I. разреду, дотле сада дете свршивгаи два нижа разреда не доноеи готово никаквог знања из ове наставне гране у III. разред, где природна историја треба да заузме једно засебно место међу осталим наставним нредметима, а очигледна настава, треба да је као само један педагогаки нринцип, по коме ће се природно историјски материјал предавати. У садањим нриликама учитељ III. разреда приморан је да етвара са свим нов ослонац, на коме ће наставу из природне иеторије отпочети, јер деца из прва два нижа разреда не донесу готово ни најнужнијих појмова из овога предмета. Можда је и ово један, између многих других, узрока, за што је ее до сад непрестано показивао недовољан успех из ове гране насгаве. Међу тим потребна рукопо-