Просветни гласник

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ СлВЕТА

539

заном мишљењу да се нижа гимназија одвоји од више, предлаже да се настава у науци хришћанској ограничи на нижу гимназију. Пошто се нико више није јавио за реч, приступило се ка гласању и предлог министарски би одбачен са 19 противу 4 гласа, а један члан уздржао се од гласања. За тим стави министар на гласање предлог г. Др. Л. Докића, који такође би одбачен са 1 I противу 10 гласова, 3 су се уздржала од гласања. После се гласало о предлогу Св. Милосављевића и еа 17 против 6 гласова примљен је предлог г. Милосављевића да се наука хришћанска предаје у 1, II, III и IV разреду гимназије са по 2 часа недељно. Министар је за тим закључио састанак који је тра>ао до 12 '/, часова а идући заказао за сутра у 8 часова пре подне.

САСТАНАК III 14. Авгусга 1881. г. у Београду председавао министар просвете и црквених послова Ст. Новаковић вележио Др. Ник. Ј. ПетровиК еекретар миниотаротва просвете и цркв. послова Вили су: редовпи члановм : .1, Пецић, Арх. Дучић, Арх. Нестор, Др. Л. Докић. С. Милосављевмћ, Др. Ј. Валента, М. Миловук, Др. В. Бакић ; ванредни: С. Николајевић, С. Живковић, С. Марковић, проФ., М. Марковић, С. Вуловић, В. Карић, М. Маринковић, А. Николић, Ж. Симић, II. Ђорђевић, Д. С. Јовановић, С. Ловчевић, Др. Л. К. Лазаревић, М. Настић, В. Јанковић. почетак у 8 3 | 4 часова пре подне. Деловођа прочита записник, који Збор с малим изменама прима. Министар наставља дневни ред: 2. Сраски језик. А. НиколиК мисли, да се распоред српског језика може примити какав је, само да се литерарним облицима у V разреду даду 3 место 2 часа. Св. ВуловиК слаже се са А. Николићем. У осталом противан је досадањем распореду предавања у српском језику, па предлаже да се у I разреду предају кратки изводи из свију делова граматике, у II шири, у III још шири круг, а у IV цела граматика па би се тада у V раз. могла предавати словенска граматика научно. Да би се то у практици применити могло, требало би најпре саставиги програм нрема таквом наставном плану, па позвати конкурсом

зналце те да према томе програму напишу школске књиге. Ако би се овај систем усвојио, могло би изостати учење граматике у основној школи, но тамо да се предаје оно што је за основно познање језика најпотребније. Министар наглашује, да у овоме саветовању има Савет задатак да определи време колико находи да је потребно за предавање кога предмета. Како ће се то време употребити зависиће од програма који ће се доцније прописати. За ову годину остало би на садашњем начину. За тим ће се истим иутем, као што је и с купљењем грађе за овај наставни план поступљено, позвати школске колегије да напишу ирограме по којима би предавале поједине науке. Тако сакупљен материјал даће се стручним комисијама на преглед, а ове из њега да изберу оно шго је најбоље и да га попуни према потреби, те даизраде један сталан основни наставни програм, који би вредио за све школе С тога за сад се не може улазити у претрес тих планова, јер би нас го данас одвело сувише далеко. П. Ђорђевић слаже се са предложеним бројем часова за нижу гимназију, а с г. Пиколићем опет се слаже да се лигерарним облицима дода још један час. Сматра да је недовољно за историју литературе (ј часова и предлаже да се у 7 разреду за литературу да 4 место 3 часа. Жие. СимиК слаже се са предложеним бројем ч.чСова, измењујући број часова за литерарне облике по предлогу г. А. Николића. а предлаже да се у VI и VII разреду стави по 4 часа за историју литературе. С. НиколајевиИ, према искуству што је стекао као проФесор велике школе, предлаже да се умножи са 1 — 2 часа број часова старословенској граматици у V разреду, а да со тај сат узме од историје литературе. Најзад предлаже да се литерарни облици изместе из групе где су стављени. М. МаринковиИ слаже се с предложеним бројем часова и да се историја литературе предаје али уткана у предавање српског језика онако концентрично као што је г. Вуловић предложио за српски језик. A. Николић слаже се са П. Ђорђевићем да се историји литературе дода још један час. B. КарчЦ слаже се потпуно са бројем часова који је у министровом предлогу. М. Марковић прима број часова стављен у предлогу, само би желео да се усвоје измене које су пред ложили А. Николић и П. Ђорђевић и захтева да се за источне и јужне крајеве дода српскоме језику још 1 час у I разреду. Министар мисли да је примедба г. Марковића врло основана, но све што је локална потреба нека се образложи министру на ће он учинити што греба 69*