Просветни гласник

540

ЗАПИСНИК Г.1АВНОГ ЗБОРА ГЛДВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

пошто би било неправо да се према месним погребама једнога краја земаљск школе удешаваЈу. С. Вуловић слаже се што се тиче броја часова са предлогом измешеннм по примедбама П. Ђорђевића и А. Николића. М. МаринновиК понавл>а свој предлог да се историја литературе унесе у нижу гимназију уза српску граматику, једно с тога што је тај предмет потребан за опште образовање, а друго с тога што би се тим начином воља за читањем више пробудила, а то ће се учинити ако се што већем броју ђака даду основни појмови о литератури. С. Ловч.еви1г пристаје да се литерарним облицима повиси један час а осталим деловима српског језика да остане по предлогу. Арх. ДучиК не слаже се ни са једним нредлогом овде изнесеним, но пристаје са свим на наставни план, који је предложен од стране г. министра, пошто је исти израђен по саслушању свију школских колегија. Министар изјави да нема више пријављених говорника, па за то приступа се гласању и он износи најпре на гласање предлог о српској граматици у I, II, III и IV разреду. Збор са 21 против 1 гласа усваја предлог министров да се српска граматика предаје у I са 5, у II, III и IV са по 4 часа недељно. Исто тако Збор са свима против 1 гласа прима да се старословенски језик у V разреду учи с 3 чаеа као што је у предлогу министровом. Што се литерарних облика тиче, министар усваја да литерарни облици имају у V разреду место 2 3 часа, па износи то као свој предлог који и Збор усваја са 13 против 8 гласова. Што се историје литературе тиче, Збор са 18 против 4 гласа усваја предлог министров да се историја литературе предаје у VI и VII разреду са по 3 часа недељно. Министар износи на дневни ред 3. Латински језик. А. НиколиК предлаже, да буде по 1 час мање но што је предложено у предлогу министровом, с тога што је рад да уштеђује време за оно што је прече и теже, нарочито за језик Француски, који је као живи језик потребнији, и за природне науке, а находи да се са 4 часа недељно кроз 3 године може свршити граматика. Моли да се ово не разуме као противност класичкоме правцу у опште. Др. Валента предлаже, да се дода још један час у сваком разреду више гимназије као што је и до сад било. Овај свој предлог мотивира цитатима из разних писаца о томе предмету. П. Ђорђевип не слаже се с тиме да латински језик даје опшгу спрему, но се она добија другим путем. Пошто сматра учење латинског језика у гимнавији као спрему за више образовање, то сматра да је довољно по 3 сата у три разреда више гимназије.

Министар напомиње да се по предложеном наставном плану не сматра латински језик као образовно средство или центар наставе у опште, као што је то у другим светским гимназијама. Њему је овде дато место само као обичном предмету. С тога не сматра да има места овде говорити противу латинског језика у оном смислу како се то ради у осталој Јевропи. А потреба његова у оној мери у каквој је узет латински језик у предложеном наставном плану, правда се самом практичком потребом, пошто доиста нико не може постатп стручњак у историјско-Филолошким и правним наукама беззнања латинскога језика Одузимати време од латинског језика па додавата францускоме није умесно с-тогашгоје латински језик основа Францускоме, управо старији облик тога језика, а знање латинског језика помоћи ће свакоме при изучавању Француског језика. Др. ДокиК признаје, да је латински језик само оруђе за Филологе и историчаре и слаже се са П. Ђорђевићем да му се смањи број часова тако да буде у сваком разреду са по 3 часа недељно. Св. ПиколнјееиГ, види, да предложени наставни план сматра латински језик као оруђе, с тога мисли да се то може постићи у три виша разреда са ио 4 часа недељно. С. Јовч.евиП слаже се са II. Ђорђевићем, пошто се с тим бројем часова може постићи оно што је потребно за основно разумевање латинског језика. М. Маринковип, са својега начелног гледишта, потиуно се слаже с предложеним бројем часова, јер то је таман да се може изучити оно што треба. Арх. ДучиК сматра да се латински језик учи само као помоћно средство, с тога се слаже с предлогом П. Ђорђевића. Св. ВуловиК примећује: кад је латински језик средство за образовање треба гимназија да помогне само толико, да ђаке научи само граматици; а то се да постићи с 3 часа еедељно у 3 виша разреда. С обзиром и на то што је ово једини предмет од кога се може откинути за друге предмете, као: јестаственицу и др. нристаје уз предлог П. Ђорђевића. Министар иросвете јавља, да се нико више није јавио за реч и износи на гласање предлог министров који Збор са 15 против 8 гласова одбаци. За тим се цриступило гласању о предлогу Андре Николића и и Збор са 16 против 7 примио је исти предлог да се латински језик учи у V, VI и VII разреду са по 4 часа недељно. Министар иросвете ставља на дневни ред 4. Француски језик. Др. Л. К. ЛазаревиК. предлаже, да се дебата о Француском језику веже за дебату о немачком језику, пошто би рад бпо да се место немачког уведе ®ранцуски језик.