Просветни гласник

542

Деловођа прочита III састанак који Збор прпми. Мииистар износи на дневни ред 6. Географију, и мисли да се дебата о геограФији може згодно везати са космограФијом. Арх. Дучић помињући како је геограФија до сада била доста занемарена у средњим школама жели да јој се као науци да угледно место, те је мњења да се предаје и у нижој и вишој гимназији, и то у нижој популарно а у вишој научно, и да се заврши с космограФијом. С. Љвчевић предлаже да се геограФија предаје кроз сва 4 разреда ниже гимназије са по 3 часа, а космографија да пређе у вишу гимназију у VII раз. Д. С. Јовановић слаже се с ЛовчевиКем, јер находи да је предложеним наставним планом стешњено време за геограФију. Ово поткрепљује тиме, што је географија наука, у коју се стичу многе науке природне и друштвене. Што се космограФије тиче, захтева да се она учи и у нижој и у вишој гимназији и то у нижој с политичком геограФијом а у вишој с физиком. Министар вели, да не би требало заборавити, да је геограФију врло тешко кретати из ниже гимназије. Ж. СимиЦ предлаже да се у I разреду учи део математичке геограФије, и то популарно, за тим један део Физичке. У II разреду да се учи политичка геограФија и то балканско полуострво и словенске земл,е, у III р. Јевропа, у IV разреду остали свет. У I, II и III са по 4, а у |1 V са 3 часа недељно. КосмограФија, нижи део, да не буде засебно у вишој гимназији, ио да иде уз Физику у VI разред. П. ЂорђевиК предлаже у I разреду да буде земљопис Србије, балканског полуострва, топска геограФија или морФологија земље и Физика, а у II разреду да дође космограФија, у III политичка геограФија са некојим културно - геограФСким сликама , а у IV раз цела нолитичка геограФија. Из свега овога изводи да би требало предавање геограФије овако удесити у I, III и IV геограФија а у II космограФија, а да број часова остане као што је у предлогу министровом. М. Маринковић с погледом на свезу ниже гимназије с основном школом налази да се политичка геограФија учи 6 година и то 2 године у основној школи а 4 у гимназији, и мисли да је толико времена довољно за опште образовање из геограФије. Што се космограФије тиче, не пристаје да се она одваја од политичке геограФије. А. НиколиИ мисли да ми овде не смемо узети геограФију у широком обиму или у свези с природним наукама или још и с научним неким правцем, но је узети колико је потребно за опште образовање. С погледом на. то, и ако се добро буде радило — а на то је сваки обавезан — мисли да је довољно ако гео-

графија и космографија имају у нижој гимназији по 3 сата недељно као што је у предлогу министровом. B. Карић тврди да нема предмета који има толико силе за опште образовање као земл>опис, само ако се добро предаје. Сматра да је сваком потребан земљопис а нарочито свима онима који хоће да се баве ма каквом граном наука. Помиње како се у аустријским гимназијама учи земљопис у прва четири разреда са 11 часова, а сва се настава јестаственичка завршује физичким земљописом у најстаријем разреду. Ј Саксонској учи се у реалкама кроз свих шест разреда, а у гимназијама кроз 5 разреда. Предлаже да се географија у прва четири разреда ниже гимназије учи са по 3 часа а у VII разреду да буде космограФија са физичким земл.описом са 4 часа недељно. C. ћуловић за то је да. се умножи број часова за геограФију, јер је до сада било неуспеха у томе предмету. Но ако се то друкчије уклонити може, онда је противан умножавању часова, пошто је геограФији у гимназијама цељ да се научи оно што је на карти. Што се космограФије тиче, она се без математике не може предавати и предлаже да се као наука избаци, а основна знања да се унесу у политичку геограФију. Завршује с тим да се задржи предложени број часова за политичку геограФију а да се космограФија избаци. Арх. ДучиИ не находи да је овде место развијати назоре о детаљним програмима за геограФију, пошто је то већ израдио Главни Просветни Савет и објављено је у »Просветном Гласпику,« па ко хоће нека критише тај већ израђени план. С. МарковиК слаже се с Вуловићем да геограФија остане онако као што је у предлогу министровом, пошто находи да је толико времена довољно за изучавање онога, колико је потребно за ученике гимназија. Д. Јовановић враћајући се на говор г. Вуловића мисли да г. Вуловић нема право што хоће да време учења геограФији остане по староме, јер је геограФија наука широкога обима, а за образовање врло погребна. С њим се у томе потпуно слаже В. Карић. С. Николајевић слаже се с Вуловићем, јер ако се хоће геограФија научно да предаје, требало би је узети после свију природних и друштвених наука, а то није могуће. Што се тиче космограФије, мисли да је потребно у ншкој гимназији поделити на земљрпис, а у вишој на Физику. Ж. Симић остаје при свом првом тврђењу, находећи да је корисније учити ђаке мапи но другим апстракцијама. Ј. Пецић сматра да је космограФија засебна наука, која говори о појавима целог света, а као таковој гарантовао јој је иесто сам закон и као за-