Просветни гласник

ЗЛЛИСНИК ГЛАВНОТ ЗБОРА ГЛАНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

себна наука не може се цепати, с тога је да буде за себе. С. Вуловић мисли да се, на основу закона, може избацити космограФија, пошто тамо стоји геограФија с космограФијом. Министар обраћа пажњу на нов закон у коме стоји Г10д тач. 6. »ГеограФија и КосмограФија«, а оно што г. Вуловић наводи узето је из старога закона о гимназијама. Ц. ЂорђевиА остаје при свом првом предлогу, да се космограФија предаје у II разредЈ с тога што се она бори против празноверица, па је вал>а што ширем кругу нредавати. Министар изјављује да се пошто нема више пријављених говорника, приступа гласању. Но пре но што стави ствар на гласање модиФицира свој првашњи предлог тако да се тачка 6 и 7 наставнога плана споји у једно и да гласи : »ГеограФија с космографијом ,« а што се броја часова тиче да остане по предлогу у I, II III и IV раз. са по 3 часа недељно. Збор овај предлог министров једногласно усваја. Министар ставља на дневни ред 8. Историју српску и 9. Историју оашту Д. С. Јовановић сматра да је историја српска заступљена с довољним бројем часова, али замера што је подељена у 2 разреда, јер није згодно раздвајати тај предмет пошто се на тај начин губи веза у целини и предлаже да се предаје у IV разреду са 5 часова недељно. Што се тиче историЈе опште, мисли да би јој требало дати у V и VI разреду по 4 а у VII 5 часова недељно. Арх. Дучић изјављује да је историји српског народа истина дато прилично угледно место у наставном плану, али он би желео да добије још угледније, како би то требало да је у српској земљп; с тога предлаже да се од часова опште историје одузме 3 часа и дода српској историји, те да буде место 6, 9 часова и то да почне од II разреда. А никако да се предаје само у једној години, јер не верује да се може заборавити друге године оно што се прве учи ло буде. С. Живковип сложио би се с Јовановићем да се српској историји даде 5 часова у IV раз.; али се боји да ће тада бити преоптерећен IV разред. Што се тиче опште истори.је, слаже се са свим с Јоваповићем иарочито с тога, што се у VII разреду предавања за кључују у Априлу, дакле раније но у осталим раздима. II. Ђорђевип нредлаже да се цела српска историја учи са 2 часа у III а са 3 у IV разреду и да се . понови све оно што се предавало у III само у ширем ј

5 43

обиму. Што се историје опште тиче, пристаје по предлогу министровом, но да се у општој историји помињу догађајн и из српске историје. Св. Николајевић слажесе с министровим предлогом за историју српску. За историју општу не слаже се с предлогом, находи да старој историји треба поклонити већу пажњу и с тога да је мало 3 сата недељно у V разреду, но да се историја општа у V раз. учи место 3 са 5 часова недељно. За историју средњега века у VI разреду находи да је много 5 и предлаже 3 сата. За нову историју прима предлог министров. Ово све предлаже поред осталога и с тога, што нема у средњој школи никакав предмет за политичко васпитање, а то ће у многоме попунити изучавање историје. A. Николић находи да би било тешко саставити часове историје српске у једном разреду, а што се тиче оп. историје прилази предлогу Св. Николајевића, само ако он пристане да се предаје историја општа у V са 4, у VI са 3 а у VII са 5 часова. М. МаринковиК не би делио општу историју од народне, но би их уједно предавао у нижој гимназији, а општу историју као науку осгавио би великој школи. Св. ВуловиК слаже се с предлогом што се историје српске тиче. Поред осталог а и с тога што из IV раз. иду многи из школе па треба да изнесу бар знање своје историје. А уз то још и за то што на своју историју ваља надовезивати туђу. За општу историју пристаје уз Св. Николајевића што се тиче старе историје; а за средњу не може се с њиме сложнти, јер находи да средњи век има ве шка зиачаја у самој историји нарочито с погледом на Словене; с тога предлаже 4 часа и за ту историју. Министар помиње да је главна идеја плана та, да се у њему свуда пажња поклања свему ономе што иде у прилог чувању и гајењу наше народности. Из тога разлога историја средњег века добила је онолико часова колико је у предлогу, јер у томе добу почиње наша старија историја и историја осталих Слозена. Пристаје да се старој историји дода 1 час, али да се толико не крњи од средњевековне историје. B. КариК говорећи о месту које историја српска заузима у наставном плану, слаже се с Јовановићем да се мете у IV разреду са 5 часова, пошто се од франц)ског језика откинуло толико времена. Што се опште историје тиче, слаже се потпуно са Св. Николајевићем. Ж. Симић мисли да би српској историји требало дати више времена, и тако да буде у III разреду 2 а у IV 4 часа недељно.