Просветни гласник

54 4

ЗАЛИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРЛ ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Д. С. ЈовановиИ понавља свој предлог, којим би се олакшало III разреду те да не буде преоптерећен. Министар ставља ствар на гласање и то најпре за српску историју. Збор је са 15 против 9 гласова усвојио предлог министров да се српска историја учи У Ш и IV разредЈ са по 3 часа недељно. Што се историје опште тиче, Министар модификује свој првашњи предлог и износи на гласање тако модиФикован предлог по коме се историја општа преД а Ј е У V II VI разреду са по 4, а у VII са 5 часова недељно. Овај предлог Збор је примио са свима противу једнога гласа. Министар ставља на дневни ред 1 0. Јестаственицу. Др. Л. ДокиЈх помињући да је јестаственици дато у пола маље часова овим распоредом но што је било по староме, мисли да је то с тога што се до сада учила јестаственица само дескриптивна. Но с обзнром на напредак ове науке находи да треба. одвојити зоологију, ботанику и минералогију за нижу, а биологија да дође у VI разред са 3 а у VII р. са 2 часа. У нижој гимназији да се почне с ботаником у II раз. са 3. ч.; зоологија да дође у III раз. са 3 часа. Што се минералогије тиче помиње да би је требало предавати у IV разреду с геологијом са 2 часа а пре нети је и у VII разред са 2 часа. Арх. Дучић потномаже у свему г. Докића. 17. Ђорђсвић слаже се с Докићем а особито што се тиче премештаја ботанике из III у II разред поред осталога и с тога што је биље приступачније деци и простије састављеио од животиња. М. МаринковиК слаже се с предлогом министровим нарочито с тога што је јестаственици дато место само у нижој гимназији. Примећује само то да би антропологију и хигијену из VII раареда ваљало пренети у I разред. Пристаје да се ботаника предаје у II разреду, а усваЈа предложени број часова. А. Николић жели од г. Докића да чује шта све мисли, да би се од природних паука могло унети у гимпазију почев од I па до VII разреда. Иарочито се слаже с тиме што се биологијауноси у VI и VII разред. ДокиК објашњава да би било корисно ако би се у I разред са 2 часа недељно унела популарна антропологија или нознавање човека и то са свим дескриптивно, у II раз. дошла би ботаника са 3, у III зоологија са 3, у IV минералогија са 2, у III основи Физике са 3, у IV основи хемије са 3, у V раз. да се узму још 2 часа хемије, нарочито за органску, хемију, у VI разред 3 часа биологије, у VII 2 часа биологије, у VII 2 часа минералогије с геологијом и у V и VI разред Физика експериментална са по 3 часа редељно.

Министар пита ко би предавао антропологију у I разреду. ДокиК одговара да би тај предмет могао предавати предавач зоологије. Др. А. ЛазаревиК помиње да познавање човека предају у основној школи учителзи, те би по томе у нижој гимназији могли предавати наставници. У осталом слаже се с Докићем. Пецић помиње своје ваздашње заузимање за природне науке, и сам жели да се оне распростру и на вишу гимназију. Примећује да је ред научни предавати или од простога сложеиоме или од познатога непознатоме Предложени ред г. Докића није ни према једноме ода та два начела удешен. До сада се ишло од простога сложеноме, а министров предлог полази с основе познатога нопознатоме. Пошто г. Докић узима познавање човека у I разреду, одступио је од првашњег свог плана, па би требало у II разреду настави ти са зоологијом а не са ботаником. Не мисли да се може оправдати друкчије почетак но од зоологије па ка ботаници и минералогији. За остало слаже се с Докићем. Др. Валента помиње да је пређашњим наставним планом у вишој гимназији узета јестаственица с тога што после у великој школи правници и философи нису обавезни да уче ту науку. Сматра да не би требало никако геологију изоставити из гимназије. Предлаже да се место хигијене каже дијететика ДокиИ сматра да је лако разумети организацију човека, пошто је његов оргапизам правилан и све радње везане су за поједине органе. На против код нижих животиња теже је то разумети, као што је то и. пр. код рака. Вотанику хоће за то у II разред што у целој ботаници има мање основних типова но у зоологији. Ово мишљење заступају и сами предавачи тих предмета. С. НиколајевиА жели да зна да неће додавање часова превазићи општу норму. ПециИ вели да се није до сада могла већа пажња од стране министарства поклонити геологији, само с тога што до сада није било за ту грану наука спремних кандидата. В. Карић слаже се потпуно с Докићем у односу јестаственице у више разреде. Чини му се да није логично прелазити е антропологије на ботанику, ио пре би требало прећи на зоологију, пошто дете донесе у школу веће познавање облика животињских но биљних. М. МаринковиИ примећује да се мало води паж ња да ли се учила и хоће ли се учити јестаственица у основној школи. Находи да је много учити је и у нижој и у вишој гимназији.