Просветни гласник
ЗЛПИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА
533
расветљен, ако са неколико речи покажем оне главне основе на којима он почива и којима се и ми у послу нашем морамо непрестано руководити. Онима који о школеким нословима мисле и раде једва треба и поменути, да је у наетавном плану и у иотпуној п свестраној обради његовој суштаствени део организацвје школске и кад је реФорма потребна—суштасгвени део реФорме. Законеки чланци од 19 Марта ове године о гимназијама нашим, којихје снага у неколико рагаирена на све наше средње гаколе, створили су нарочито за више и ниже гимназије нову широку основу, с које се могло ући у ре®ормовање наетавног нлана с много слободнијим рукама, него што је то било кад је у прошлој години Главни Просветни Савет кушао да склопи један пацрт новог наставног нлана за гимназије. Оеиа тога, наредбом својом „да наставни алан ниже гимназије буде што више једнак са наставним иланом ниже реалке," исти су законски чланци дали правац новоме наставном плану, а тим је, према јасним ногребама наше земље, изречено, да се у нижу средњу наставу што је могућно већма скупе сви елементи општега и заједничкога у наставн клаеичкога и реалнога правца, да нижа настава , дакле , буде главнн извор онштега образоваља, и да се све гато јаче исказује специјалност, класични или реалаи правац, смегата у вишу средњу наставу. И одлука Народнога Представништва, којом је ансолутно одбачен владин предлог да се целокупној средњој настави одреди место садагањих седам-оеам година учења, оставила је гаколским људима изван сумње: да се у погледу на трајање гаколске насгаве и школски свет још мора управљати по оним понајвише економним или спрам сиромаштва мереним разлозиг.а, који суПародно Предсгавништво одлучили, да још и за даље остави у Србији садашњи рок трајања средње-школеке насгаве. Не може бити сумње, да ће се то у будуКности променити, да ке садашњи разлози пасти пред другим јачим разлозима; али је сад овако, а ми се у овом послу морамо управљати и нружати по ономе што јест. Одлуком Народног Представништва о року трајања средње-школске наставе, рас-
прављено је у исти мах и знатно питање о простору времена, који нам остаје за разграњавање предмета у насгавном плану. Јер већи или мањи простор времена чинилац је од не мале знатносги за склапање новог насгавног плана за гимназије, и за нас је овде од велике користи, што је о том питању Народно Представништво јасно своје мишљење изрекло. Вама је познато, каквим су путем прибирана мишљења, на основу којих се, на јачој широкоЈ основи, имао израдити један предлог за претресање вагае. Елаборати појединих колегија послужили су као грађа, нрема којој је поникао иредлог који вам се за претрес подноси. Припит разних колегија гдекоме се може чинити као гола парада, а њихов рад као узалуд бачен труд, али је у ствари корисг од тих елабората већа; него што се на нрви ноглед чини. Ако смо о ноложају којега предмета у распореду времена које ће у гимназијској настави заузети, већ имали неку мисао, па нам је она сагласним иредлозима с многих страна иотвр1)ена: могли смо се уверити, да се иста потреба на један начин свуда осећа, у чему је велико јемство, да смо је ии добро погодили. Овај ће се случај у основној снојој мисли наћи цри многим предметима, а ово посматрање може се применити и на сва друга гледигата. Кад се јога овај предлог наставног плана и грађа његова упореди с лањским нацртом Главнога Просветног Савета, опазиће се у више тачака знатна сличноет а на против одступање у главној ствари у положају латинског језика, већ и законским чланком напред одређено, које у осталом окоме и ономе послу карактерни тон даје. Рачун је дакле, ове и прошле године, гра])вн у различито време , од различитих лица, може бити и с различитим погледима. Није ли велико јемство за тачност његову у оним тачкама у којима је подударност, баш у томе што му се последци толико подударају? А није ли неоцењена корист за школски рад, кад посленици виде основна питањаједан пут решена овако гаироком и многостраном дискусијом ? Да бисге и ви сами могли ову корист прегледати у ноказаној намери, сакупљена грађа износи се иред вас размештена у прегледе по нау-