Просветни гласник
534
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
кама, ради лакшег поре1)ења. Мој предлог за дискусију, на основу те грађе израђен, штампан је напред. Овде ћу у кратко развити најпре какве су основне мисли у тим наставним плаеовима за гимназију развијене , а по том , на какве се где програме спрам времена мислило. Наредба законска, да наставни цлан ниже гимназије буде што више једнак с наставним планом ниже реалке, изведена је по овим плановима тако, да су прва три разреда у гимназији и реалци потпуно једнака. Готово то исто може се рећи и за четврти разред, јер се и у четвртом разреду у времену прописаном за поједине предмете реалка потпуно слаже са гимназијом, само што реалац четвртога разреда почиње учити геометрију и свршава планиметрију, који предмет гимназиста учи тек у петоме разреду. Учење хемије, које се по предлогу у реалци цростире на трећи и четврти разред, а у гимназији се у четвртом разреду свршава, мораће бити у реалкама тако1)е знатно различито од гимназијеког хемијског ирограма. За остале предмете нема узрока мислити, да 1е им и у четвртом разреду програм у гимназијама бити различит од програма у реалкама. Неће, дакле, бити немогућн<1, да ученици још и из четвртог раз^^еда ниже гимназије стуиају у вишу реалку, пко накнаде разлику клја је млло час показана. Разлика ме1>у вишом гимназијом и вишом реалком развијена је и акцентована онолико колико допушта једнака доња основа коју сад цоказах, и колико се могло спрам просгора иремена који је вигаој гимназији и вигаој реалци на расположењу. У виптој гимназији дат је мах настави у хуманисгичким цредметима, а поименце: насгави у народној литератури, којој је посвећено вигае времена и која ће се и предавати по друкчијем црограму; настави у латинском језику; настави историјској и математичкој. Поновљено учење јестаственице изостављено је. Реалка ће имати од народне литературе много мањи део, по друкчијем вигае емпиричком програму; у њој нема класичкога језика; више је сужено и цредавање опште историје, а међу тим се јавља с јачим програмом хемија и Физика , а само у реалци се предају: механика, технологија с историјом техничких лроналазака,
нацртна геометрија и рпзне врсте цртања, које наставу у нижим разредима засновпну даље развијају, по том : моделисање, књиговођење и кореспонденција. Разлика је, дакле, мећу вигаом гимназијом и вишом реалком јасно исказана, а њу ће јога јасније развити посебии програми, које тек ваља израдити. К овоме ћу додати јога неколике прииедбе о цоложају и цростору времена одрећеном појединим предметима. Руководно нпчело , и<> коме је овај наставни план склапан и по коме треба после и програме израђивати, јесте то : да целокунна настава, почињући од основне гак^ле па до университета или велике гаколе, чини једну целину, али тако, да се оно што се у нижим стунњима ради, после на други начин и у ширем и у научнијем опсегу понавља. За организацију нагаих школа и у нагаим приликама биће тачно, ако узмемо да се у целокунном течају наставе у сва три њена главна дела свака главна наука иредаје три пут: први пут у основној (цримарној) наетави најелементарније ; други пут у средњоЈ (секундарној) настави популарно-научно, вига >. или иањч, крема томе да ли је нредмет постављен у вигау или нижу средњу наставу, и на нослетку, научно, у највигаој, великошколској или универеитетској настави. Има по другим државама средњих школа у којима се неки предкети иредају два нут, црви пут са свим популарно, а други пут научно. Такав је двоетрук иоложај у нагаем наетавном илану дат само физици. Остали се предмети предају еамо по један пут. То је последица мало чае додирнуте одлуке Народног Предсгавнигатва о трајању средње-гаколске наставе и за то гато је ово начело за распоред предмета узето , било је могућно да се у датом простору времена учини повољнији распоред за поједине науке. Прелазећи на поједине предмете рећи ћу за ерпски језик, да му је овде дато само онолико места колико данас сви образовани народи дају своме матерњем језику у средњој настави. Највећи број часова у првом разреду дат је е намером да се ученици, који се, како је познато, из разних основних гакола скупљају, могу претходним течајем уједначити и цриготовити за црави рад одређен