Просветни гласник

ЗлПИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА ГЛАВНОГ НРОСВЕТНОГ САВЕТА

535

томе разреду. Мислим , да ће претходном течају бити доста једна а правом задатку тога разреда друга половива одређенога времена. Програмима ће бити задатак, да сачувају нотребан део нрактичке живе поуке језику и да га еиасу од теоретисања, у које по своме карактеру и но краткоћи времена највише тегли садатња настава из тога предмета. Знатно иовећан број часова учиниће то потпуно .могућним. У четоме разреду намештени литерарни облици имају задаћу да другим начином изведу оно што се до сад у неколико постизавало теоријол прозе и појезије. Мисли се, да се читањем, анализом и разговором познаду разни облици писања у ирози и иојезији. Тим би се стекло и прииравно знање за учење литерарне истори.је, а и познало би се доста иредмета саме литерарне историје, особито кад се за предавање литературних облика потребна читанка изради. Начин исиитивања из тога предмета морао би се по природи његовој нарочито удесити. Целина наставе у латинском језику добија се, кад се с овим што је у гимназији састави оно што је у дотичном Факултету Велике Школе. Одобрим програмом, удесним књигама и честитом насгавном снагом а при већој зрелини ученика моћи ће се свршити оно што и у другим земљама настави гимназијској као минимум нринада, тим пре што се у свима земљама ректиФикују и смањују средњевековним традицијама обележене основе. Страним живим језицима остављен је у главноме стари положај, само што су основи Францускога, ко.ји се такође и у великој школи нредаје помакнути и у последњу годину ниже гимназије. Било је желети да се још ниже помакну, али би за овај мах мали број наставника који су кадри примити предавање тога предмета, учинио успех сувише сумњивии. КосмограФија је стављена у нижу гимназију, и тиме је изречено, да се она не предаје научно како су мисллли многи ко.ји су је стављали после Физике у вишу гимназију, него нонуларно како доноси положај у који је предлогом сгављена. Снрам задатка који има реалка не би ее дало довољно оправдати, да је томе предмоту у реалној настави дато какво другчије место.

Нов предмет у гимназијској настави, антропологија и хигијена, стављен је у најстарији разред као завршетак наставе из природних наука, Тај народноме здрављу толико користан предмет, стављен је на то место, да не би из целине наше хуманистичке наставе изостао, а место му је приличније у вишој средњој него у университетској насгави. На лањским састанцима Главног Просветног Савета иретресано је једно питање, које у данашњем нашеч послу одвећ знатно место заузима. То је питање о највећем броју школских часовакоји у средње школској настави нетреба прекорачивати. Видећете, да је у наставном нлану и гимназије и реалке на то пажено. И у томе ћете наћи један узрок за што понеком предмету није осгављен већи простор времена или но жељи стручњака или по потреби самој. Овим нам се у овом саветовању ваља руководити, јер је боље умереношћу снажити него ли претоваривањем нагло ломити духовну еластичноет омладпне народне. Не треба ни да вам сномињем, господо, знаменитосг, рада у који улазимо, баш за то што овај рад није ништа друго него једно прецизно обележена основа, по којој треба друге суштаственије радове извести. По овој основи, кад је један нут утврдимо, ваља израдити наставне програме, у чему мислим што у већој мери поолужити се консултовањем стручне и ирактичаре научне снаге, а но наставним нрограмима ваљаће израђивати школску литературу. Истом онда када то све буде готово, моћи ће се видети како карактер тако и корист наставнога илана који имамо да еаставимо; исгом онда моћи ћемо рећи, да емо уређивање школа свршили. Колико је знатан корак који заночињемо, види се по томе што још ни један пут наше школе нису дошле до организације потпуне, у пространству у ком је сад почињемо изводити. Понајвише је оетајало на краћим или онширнијим наставним плановима—до правих наставних програма, до целокупне литературе једним правцем по њима израђене, није се никад дошло. Нашим, дакле, данашњпм послом обележавају се и многи будући послови. Да они доиста стигну и ностану — нотребна је сталност у основи по којој се они изводе. Сталност пак