Просветни гласник

536

*ВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

свакој основи ујемчава обазрив, према свима околностима и обзирима размерен, са свима потребама тачно срачуњен начин подизања или грађења њезина. Као синови ове земље ми у њој живимо и радимо. Живећи и радећи у њој рмамо непрестано прилику да је познамо. Старајмо се, дадобро уочимо тежњу и потребу живота, старајмо се да је проникнемо свестрано, имајмо отворено око за све обзире, а не поведимо се нити само за угледањем на друге земље и народе, нити за нрецењивањем појединог, чему би нае познање, склоност и посао нага нривезивали. Кад тако простремо поглед на све стране а обезбедимо бистрину и прозорљивост његову од свакога побочног утицаја, можемо бити сигурни, да ћсмо наћи и погодити оно што треба; а у томе је највеће јемство сталности. Ако то иоле постигнемо — велики ће део нагае данагање задаће бити свршен врло срећно. За тим Министар просвете и црквеиих послова изјави да би на реду било да се одреди начин како да се уреди претрес овог предлога. За то има два пута: или да се избере одбор, или да се одмах непосредно уђе у сам иретрес ствари, па позива чланове дн. говоре бидо о једном или другом начину. Арх. Дучић је за то, да се нарочити одбор не одређује, пошто је та ствар спремана из раниЈе. Др. Л. ДокиК мисли, да би лакше било кад би се одбор изабрао, јер је то ствар тешка, али тако да одбор буде до сутра готов. Пошто је говорио за избор одбора Милов. Маринковић и Сима Живковић, а противу избора одбора г. г. Св. Николајевић и др. Валента, Миниетар иросвете и црквених послова разложио је, како нису чланови неприправни да приступе овоме послу, јер је великој већини чланова ствар позната, а иретресана је и у колегијама средњих школа. Ствар није нова ни с тога, што се о овоме предмету већ толико времена говори, и сваки је имао времена да раније размисли о томе предмету, с тога мисли да одбор није потребан. Даље оно што би одбор радио, радиће се у збору, јер сва је ствар у томе да сваки искаже своје мишљење пред свима. С тога би се могло без икакве бојазни не улазити у избор одбора. Одбори су иотребни само онда кад долази пред збор нова непозната ствар, па се бирају стручњаци да ствар проуче, те да јој дају правац. Ако би ушли у иретрес , не бирајући одбор, добили би и у самом времену. На то је Др. Л. Докић одустао од свога предлога

да се одбор изабере, и по иристанку свију чланова главнога Збора би одлучено : да се не бира нарочити одбор, но да се одмах сутра пређе на претрес саме ствари у Збору. Министар просвете и црквених послова изјави да закључује данашњи састанак, а идући заказује за сутра у 8 сати ире подне.

САСТАМА1? II 13. Августа 1881. год. у Београду председавао министар просвете и црквених послова Ст. Новаковић бележио Др. Ник. Ј. НсгрчииИ секретар министарства просвете и цркв. лослова Били су: редовпи члаиови: Ј. Пецић, Арх. Н. Дучић, Арх. Нестор, Др. Л. Докић, С. Милосављевић, Др. Ј. Валента, М. Миловук, Др. В. Вакић; ванредни: С. Николајеуић С. Живковић, С. Марковић, проФ. М. Марковић, С. Вуловић, В. Карић, М. Марипковић, А. Николић, Ж. Симић, П. Ђорђевић, Д. С. Јовановић, С. Ловчевић, Др. Л. К. Лазаревић, М Настић, Ђ Тешић, В. Јанковић. Почетак у 8 1 !, часова пре подне. Деловођа нрочита записник првог састанка, и Збор исти прима. За тим Министар позва Збор да према одредби чл. 18 пословника изабере два члана, који ће протокол потписивати, и Збор једногласно изабра: г. г. Арх. Н. Дучића и С. Живковића. Министар просвете позва чланове да изволе говорити што ко има у начелу о предложеном настав ном плану за гимназије. Г. В. Карић замера, што је у предложеном наставном плану језицима и Формалним наукама дато много часова, докле је мало пажње обраћено на јесгаственицу, ириродне науке, дијететику, а нема ништа од онога из чега би ђак више гимназије сазнао свој положај у друштву. Помињући наставу у латинском језику у опште, признаје да је у Јевропи дато латинском и грчком језику у гимназијама највише места, с тога, што је то с малом разликом језик којим се Јевропа служи и језик црквени. У нас латинштина нема права на такво место, јер она нема никакве везе с нама. Најмање данас кад сва Јевропа тежи да се курталише латинштине, ми пе треба да је прихватамо.