Просветни гласник

580

ПРИРОДНА ИСТОРИЈА

У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

као: мотику, ашов, лопату, будак и тешку гвоздену ћуекију, којима су прекопавали земљу, и засејавали жита и друго корисно биље, и дубље раскопавали земљу, те из н>е вадили и друге ископе, као: злато 2 сребро, бакар и. т. д. Од гвожђа људи су направили сикиру и тестеру, којима еу лако и брзо могли обарати дрвље, те од њега почели правнти угодна обиталишта, куће, издигнута високо на дебелим дрвеним дирецима, а утврђена јаким гвозденим јексерима, и која су почели затварати гвозденим катанцима са гвозденим кључевима. Још је сикира помогла људпма, да од дрвета направе лађу, који су утврдили јаким и снажним гвозденим клинцима, те су с њоме могли лако и без бриге и страха пловити по широким и великим рекама, пустити се на далеке и опачне путове пр°ко дубоких и непрегледних мора, те тако из туђих и далеких земаља доносити оно чега у њиховој земљи није имало. Још су уз ла1>у са гвозденим ланцем превезали и тешки гвоздени ленгер, те су се њиме по вољи лађу на сред воде задржавали, ако су ее хтели одморити, или што друго радити. Тако су људи помоћу гвожђа извршивали све теже и теже које-какве послове, и при томе су бивали све вештији и вештија у разним пословима и у науци. Но осем тога људи су од гвожђа почели правиги и јога мноштво других ствари. Би с е ли ми умели побројати неке справе, које су од гвожђа начињене ? — Да, осем дрводељских алата направљених од гвожђа, као што су : сврдао, бургија, длето, кееер, чекић, кљешта, и др. људи су почели од гвожђа правити и многе кујнске потребе, као: гвоздени лонац, ражањ, тигањ, пож, виљугаку, троножац, и др. много што-шта. Па и ^амо одело људи не може се израдити без унотребе гвоздених алата. За то су људи почели од гвожђа правити и маказе за кројење и игле за тпивење нужних хаљина, те су се тако могли оденути у удесно, са свим за тело скројено, одело. Тако су помођу којекаквих гвоздених алата људи почели свргаавати најразличније по^лове, па и такве за које су пре држали, да је са свим немогуће извршити их. Сваки срећно извршени посао будио је у људи ново поуздање и нове жеље, да би остварали још и тежа намишљена предузећа. И што

год је се гвожђе све већма употребљавало на разновреније потребе, то су и људи све моћнији, све вегатији и вештији у разним помовима бивали, те тако у једно и исто време нагло вапредовали и у трговини, и у богатсгву и у науци. Чини се, као да је разум у људи помоћу гвожђа иостао свемоКан , јер даиас нема ни једног посла, па макар он био и најтежи и најопаснији, који људи нису у стању да савладају. Тако нека сорта гвожћа, тако звано „магнетско гвожђе", помогло је, да људи смисле па да и направе једну иглу. која има ту чудновату особину, да се вавек једним својим краЈем окреће к југу, а другим ка северу, па од те игле направе једну згодну справу, која може увек, у свако доба и ма на ком месту па земљи, да покаже тачно место, где се човек налази. Та справа помогла је људима , да са натоварении лађама заплове и преко недогледних и непознатих мора, па да тако своје јеспапе разносе и у најудаљеније крајеве пространога света , јер се сад нису бојали, да ће залутати, као што је то пре могло да буде кад су само смели пловити и то увек поред обале. Осем тога гвожђе је помогло светској трговини и на овај начин. Људи су изумели, да од дебелих гвоздених шина спојених са јаким гвозденим јексерима и многим ланцима направе преко великих и опасних река сталне гвоздене ћупрвје (мостове), које су као год паучина високо над водом у ваздуху висиле, те их бесна бујица надогале воде није могла никад више покварити и однети, као што је то пре чегаће бивало, када су људи правили ћуприје или од дрвета, или озиђивали од камена и цигаља. Гвоздене ћуприје на тај начин осигурале су прелазак преко великих река, који је пре тога много пута прекидан, а то је учинило, те су људи лакгае и безбрижније могли прелазити из једне земл.е у другу и лакгае трговину водити. Но осим тога људи су измислили, да од гвожђа направе јога и већа чуда. Спор им је био рад, који су рукама израђивали, па за то су хтели справу, која ће сваки посао у у место руку и брже и лепгае свршавати. За то су смислили, да од гвожђа склопе аарну машину, коју креће ватра и водена пара , и ко.ја је данас ' толико дотерана и усакршена, да људи њоме свр-