Просветни гласник

ПРИРО ДНА ИСТОРИЈА У ОСНОВНОЈ IIIК 0.1 И

шавају најразличаије послове, па и такве, које нису у стању да са својих десет прстију на рукама израде. Данас чисто човек није у стању да поброји све оне многобројне послове, који се машином сређују; а мора се сваки и сувише чудити, како се сви ти послови са изванредном брзином и лакоћом и чудном ленотом срађују. Тако номоћу једне парне машине људи режу дрва и стружу даске; помоћу друге врсге јаке гвоздене полуге; помоћу треће кују гвоздене шине и обруче; помоћу четврте млате (вргау) жито, извлаче воду, преду памук и конце, па израђују и саме чипке. ткају различите материје за одело своје; помоћу пете штампају књиге, а, помоћу гаесте окрећу воденице, врте топове и чине многа друга чуда. Има веома много различитих послова , па за то врло много и различитих машина. Но гвожђе је учинило људима јога и веће услуге. Парпа магаина пробудила је у њима и чудновате и дрске жеље, те су се поуздали да помоћу гвож1 ; а израде и јога један тежак и огроман задатак. Незадовољни су били брзином волова, коња и др. животиња, који су њих и њихов јеспап преносили са једнога месга на друго, него су зажелели негаго, гато ће их без престанка, без одмора, и дању и ноћу, као тица преносити са једнога краја проотранога света до на други. — Ова жеља у људи била је већ и претерана; они су се и сувигаи поуздали у се и у гвожђе, али су је ипак срећно и на задовољсгво остварили. Они су направили дугачке и дугачке гвоздене гаине, које протежући се од места до места данас су као год мрежа по целоме свету изукргатане и као обручи опасују са свију страна нагау земљину кору. Но тим шинама људи су пустили гвоздена кола са гвозденим точковииа, која гоњена ватром и водеиом наром данас прелазе преко 200 сахати за један дан, те човека чисто жмарци подићи морају, кад на гвозденом путу из даљине спази читав низ беснојурећих натоварених кола. То је железница, која ће се скоро и кроз нашу драгу отаџбину, Србију, провести. А ко први од вас то видео буде, нека помисли у себи : Шта је човек разумом својим измислио и аостигао и какве огромне користи имамо од гвожђа ?!! -- У осталом лако је се

било досетити људима, да се парном магаином и у морепловсгву помогну. Данас морске лађе гоњене парном машином са највећим теретима муњевитом брзином просецају, плове по свима крајевима проетранога мора. А за све то , че^у људи имају једино да благодаре? Но ја ћу вам казатијога и неке друге кориети, које имало од гвожђа Тако од гвожћа еправљају лекари врло корисне лекове, којим се помажу они људи, који су слабуњави, бледи и изнемогли, те од тог лека добију бољу снагу, већу живост и образи им се заруме::е. Јога од рвожћа праве занаџије врло добро црно мастило за писање , а сликари справљају од њега две изредне боје илаву и зелену, итд. Поред толико благослова на безазленом гвожђу лежи и једно једино, ал доста велико , проклетство а то је, гато су људи од невиног гвожђа направили и емртоносно оружје: мач, копље, сабљу, пушку, топ и др. које су наперили против својих ближњих, и којим су можда унигатили вите живота човечијих , него гато су потукли грабљивих животиња. 1 Проиитивање. Побројте, какве су ствари почели људи најпре правити од гвожћа? — А које су нам данас потребне гвоздене ствари : У кући, у гаколи , у дркви, у радионици, у пољу? — Какве је услуге људима учинила сикира и тестера? — А чемује помогла мотика, агаов, лопата, будак? —Шта су људи направили, да би могли лакгае и сигурније по морима пловити ? —• Побројте користи, које су се добиле од морепловства ? А чиме се служе лађари , кад хоће лађу где год на сред воде да зауставе ? — Шта је дакле помагало људима, да мало по мало бивају све вештији и вегатији и у разним пословима и у науци ? — А каквом је оеобитом моћи обдарио Вог људе те су они све то тако на евоју кориет могли употребити и свачему се доеетити ? — Да ли има разума и у животиња? — (Пас, коњ). — Какве су дрводељске алате људи измислили да од гвожђа направе? — А чиме су се служили пре, него гато се сазнало за гвожђе ? — Побројте неко кујнско 1 Сав овај, тако да речемо, исторнјски део о гвожђу рађен је по поменутој књизи од Гаје Матића Ћ У аољу и у шуми « стр. 155 до 162.