Просветни гласник

582

ПРИРОДНА ИСТОРИЈА У ОСНОНОЈ ШКОЛИ

посуђе од гвоаф, и на што се шта употребљава? — Неке алате и чему служе? — Какви су алати измишљени за кројење и шивење одела? — Еакве су се користи добиле од маказа и игле ? — У чему су људи све већма напредовали, што се гвожђе на разноврсније потребе употребљавало ? Шта су измислили да наираве од магнетског гвожђа ? — Шта може да покаже та справа ? — Чему је она помогла? — Како су људи огигурали прелазак преко великих и бујних река ? — Опишите гвоздене ћуприје ! — Шта су људи измислили да од гвожђа склопе, да би сваки посао брже и лепте израђивали? Побројте послове, гсоји се парном машинои израђују ! — Но какву је још чудноватију жељу пробуЈ,ила у људи парна машина ? — Са чим су били пезадовољни ? — Па шта су хтели ? А јесу ли то могли да направе ? — Како ? Колико сахати може жељезница за један дан да прејурп ? Колико је сахати преко целе Србије од Београда до Врање ? — (Од прилике 60 сах.). Колико би пута могла жељезница целу Србију за дан да прејури ? — (3 до 4 пута). А чиме се данае терају и морске лађе ? — Шта снрављају лекари од гвожи ? — А занаџије ? — А сликари ? — Поред свију благослова, које је једино проклетство на безазленом гвожђу ? У данашње време, гвожђа се за чудо много троши. Ми смо побројали тек само један део послова, који се гвозденим алаткама израђују. А на колико се још многобројпо других потреба гвожђе троши, човек чисто није у стању да изређа. И та велика потрошња његова могла би нас забринути, да се временом сво гвож1)е, што га има, не потропш, те тако да се деси да за људе нестане главног извора њихове среће и силе. Али Бог је даровао тако много гвожђа, да се оно никад потрошити не може. У земљи га има куд се год окренеш; и управ ретко је наћи калена, у коме макар и најмањи део гвожђа не би био. Биље сисајући своју храну из земље увлачи у себе и неки део гвожђа, па за тога има и у бпљу. А по што се животиње и људи хране и биљном храном, то се гвожђа налази и у животињској и у људскоЈ крви. У Фрагцуској је један научењак спалио тело своје умрле жене, коју је много волео, на је од гвожђа, што

је добио из пепела њеног, направио један прстен, који је као драгу успомену носио после на своме прсту. Осем тога много пута падају с неба на, земљу велики комади или чистог гвожђа или камења, у коме имаде и гвожђа. Оно пада из облака са великом пуцњавом и као муња светлећи и људи га зову кваздушно (метеорско) гвожђе." Тако једап комад „ ваз]\ушног гвожђа" од 31 оке тежине пао је пре 100 и више година близу Загреба у Хрватској, а други је на!)еи у Ческој од 85 ока, а налажено их је и већих од 150 ока, 700, 3.000, 13.000 и 100.000 ока. 1 А пре 3 1 | 2 године 19. Септембра 1877. падало је код нас у Србији, у алексиначком округу „ ваздушно камење" , у коме је било и гвожђа. Тагсо један каиен, шго је пао код села Шарбаповца био је тежак 32 оке, а други, што је пао близу бањских винограда био је тежак 15 ока, а падало је и више мањих комада у околини Бање алексиначке. У осталом, сво гвожђе што га има вади се из земље. Али чисто гвож1)е као велигса реткост налази се на врло мало места на земљи и то само на Уралу, нланинама између Јевропе и Азије, у Ческој, у Америци у земљи, која се зове Бразилија (сва страна имена написати на табли) -и још само на два три места на целој земљи. Иначе гвожђе, као што сам вам казивао, не налази се у земљи овако чисто, како га виђамо по дућанима на продаји, него је обично помешано са различитим камењем, које је већином мрке боје, а има га сиве или жуте, црвене или мрко црвене боје, али је готово увек прилично тешко. Камење, у којем се налази гвожђа, зове се „ гвожђано камење или гвожђана руда". — Ова гвожђана руда на различитим месгима врло је различита: некад је у њој више, а некад мање чистог гвожђа; некад је врло илитка и на врх земље, а некад је ио неколико стотина стоиа дубока ; некад је врло танка, а ионекад у огромној количини наслагана. Обично где се нађе један таван гвожђане руде, ту има и више њих наслаганих један по врх другог. — Гвожђана руда помешана је или са 1 Види Минералогију од Дра Ј. Панчића стр. 26 4 и Дра А. Покорнога од Ј. Нецића лтр. 5 4. и 5 5. —