Просветни гласник

ЛРИРОДНА ИСТОРИЈ \ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

583

земљом глином, или са кречом, или еа сумиором, или са угљеном или са чим другим , и одатле се носле разним пословањем одваја чисто гвожђе. Како се дакле из гвож^ане руде добија чисто гвож!)в , које се , као гато смо видели , на многобројне потребе троши, и које је највише номогло, да људи до^у до оволике образованости, вегатине, богатства и среће, о томе 1>у сада да вам приповедам. Еад се где год нађе гвожђана руда, онда се такво рудно камење вади из земље, изранбија се у ситније комаде, па се онда водом добро опере од земл.е и других непотребних делова и разастре се где год на пригревици и промаји, да се кроз неколико дана добро исуши. Тако на ситно искомадана и добро осугаена гвож1,ана руда слаже се у велике пећи , које су обично у земљи озидане од камена или од цигаља, и које еу високе 10 до 15 метара. 1 — (Много би користило, ако би се ова пећ колико толико сликом деци на табли нредставила). — Да би се гвожће лакше и брже топило, то се најнре на дпу пећи сложи један ред дрва или обично угљена (каменог ћумура) па онда ред гвож^ане руде, а за тим опет један ред угљена, па ред гвож1;ане руде, па се тако ненрестано слаже.ред угљена, ред гв. руде, ред угљена, ред гв. руде, докле се пећ са свим до врха не напуни. А кад то буде готово , онда се дрва или угљен одоздо потпале. па се дувањем са јаким меховика ватра јако распламти и зажари , те се од тога ухвате (запале) сви редом наслагани редови угљена па чак и онај на врху, и онда. пламен почне високо изнад пећи избијати , те се из велике даљине може видети. — Најпре је се у ове пећи дувало хладним ваздухом; али је се брзо увидело, да хладан ваздух разхлађује руду, те је се тако много више горива (угљена) трошило, на за то еу људи изумели, те се у садање време дува, угрејаним (тонлим) ваздухом, од чега су се добиле две 1 У књизи Димитрија Нешића » Метарске мере« на стр. 128. налази се један десиметар истинске всличине. Ваља ону дужипу узети 10 пута., те добиишн праву величину једног метра, представити деци очигледно висину од 10 до 15 метара, која се овде спомиње. Исто се даје постпћи и по Ћ Та6лици мет. мера", ако учитељ не би имао при руци 1орепоменуту књигу.

користе : и биви много веЛа тоилота у иеКи, која убрзава тоиљење руде, и много се мање горива троши. — Еад се запале сви редови угљена, онда у пећи постане врло велика топлота. Та топлота увек је највећа (1.000 до 1.200 гради) у доњем делу пећи, те се одатле по кат-кад, обично после сваких 12 сахати , кроз један повећи отвор на дну пећи испушта на поље. А како се доњи делови руде непрестано топе а угљен сагорева, те их обоје мало но мало нестаје и тако се горњи делони непрекидно полагано слежу, то се одозго једнако домећу нови редови угљена и гвоздене руде, па. за то рад овнх пећи траје непрестано: и дању и ноћу, и суботом и недељом, но вигае месеци, а често и по више година узастопце, све једпако докле се пећ већ са свим не поквари. Поред пећи направљени су обично од иловаче у земљи као неки плитки јарци, у којима су изграђени на све стране разни олуци (жљебови) и подубоке округле јаме. Еад се отопљено гвожђе кроз елавину испусти из пећи, онда се оно кроз ове олуке онако усијано слива у јаме, и тако је житко (течно) да се може захватитн. Ако се хоће каква ствар од овог гвож1)а да направи (излије), онда се оно јога док је са свим житко и усијано из ових јама захвата великим и тешким кутлачама и сипа у калупе, који се обично одмах ту бдизу до пећи находе. Међу тим, ако у јамама подуже времена остане, онда се гвожђе охлади и стврдне. Проиитивање. — Кажите ми, коликаје потрошња гвожђа у данашње време ? — Шта би било ако би гвожђа нестало ? — А да ли је могуће, да гвожђа кад год нестане ? — За што ? — Од куда гвожђа у биљу ? — А од куда у животињској и људској крви ? — Шта је оно учинио један научењак у Француекој ? — Шта се зове „ваздушно гвожђе" ? — Шта бива приликом падања „вазд. гважђа" ? — Побројте, од колико су ока тежине били они комади „вазд. гвожћа," који су овдаонда на земљу на разним местима падали ? — А гата јога може да пада из ваздуха (из облака)? — Чега пма и у „пазд. камеку" ? — У ком је округу у Србији падало „вазд. камење" пре 3*| 2 године? — На ком је месту пао највећи комад ?