Просветни гласник

ПРИРОДНА ИСТОРИЈА У ОСИОВНОЈ ШКОЛИ

— А где је још више других ? — Побројте важна месга на целој земљи, у којима ее находи чистог гвож!;а ? — Иначе, одакле се вади сво гвожђе што га има ? У чему се 'гвожђе обично налази у земљи ? — Еакве боје може да буде гвожђана руда ? — Је ли свуд, на свима местима једнака ? — Испричајте ми гад, како се одваја чисто гвожђе из гвожђаие руде ? — Како се ааже гвож!,ана руда у впсоке иећи? — Шта се ради да би се ватра у пећи боље разбуктила ? Каквим је се ваздухом пре дувало, а каквим данас ? Какве се користи отуд добијају ? — Шта буде, кад се запале сви редови угљена ? — У ком је делу пећи унек најве^а топлота? — Шта бива са отопљеним гвож1)ем ? — Докле траје тај посао у пећима ? — А штасеради да се не би прекидао ? — Опашите ми судове у које се гвожђе из пећи одлива ? — Од чега су обично направљени ? Шта се ради, ако се хоће каква ствар од тог гвож!)а да излије ? — Шта буде, ако гвож1)е подуже времена остане у тим јамама ? Оно гвожђе, које се из пећи на славину по каткад одлива, те се у земљаним јамама поред пећи хлади, зове се лпвено гвожђе. Оно се стврдне кад у кећим а кад у мањим комадима различитог изгледа, и врло је крто, на зато пе може ни да се кује. Али од овог ливеног, кртог, прави се и оно жилаво гвожђе за ковање. Рад, којим се од ливеног справл.а ковно гвож1)е, зове се „чиш^сње" или ирегварање ливеног гвожђа у ковно — иолуге. То преправљање доста је тежак посао и ради ;е овако: Комади ливеног гвожђа мету се у особиту пећ, те се поново растопе. Одавде се растопљено гвожђе источи у велике судове, и у њима се кали т. ј. хладном водом онако усијано ва један пут се расхлади, те се стврдне. После овога изразбија се у ситније комаде, те се у особитим казанима и по други пут претопи, и ту се са великим гвозденим моткама дотле меша, док се не почне као у конце развлачити. Одатле се за тим извади и метне се под велике маљеве (чекиће) које обично машина покреће, те се ту дугим ударањем са различитих сграна најпосле слупа (збије) у четвртасте подугачке плоче. Па док су ове плоче још вруће мету се између два тесно један

уз друго зближена ваљка, које такође машина обично окреће, и на којима су наирављени као неки жљебови, јаме. Гвожће кад прође између та два ваљка развуче се и веома јако угњечи. А одмах иза првих ваљака стоји један радник, који са великим кљештама хвата оно гвожђе, које се провлачи између та два прва ваљка, па га предаје једном свом помагачу, који га меће између друга два још тешње зближена ваљка, 1 и ту се гвожђе извуче у пшпке које су обично од прилике до три риФа дугачке. Но и те гвоздене пшпке још су доста крте и ломљиве, па за то се ни од њих не могу јога ковати различите потребне ствари. За то се оне морају још и по трећи пут претопити, и пошто се на ново под маљевима добро смесе и између нових вал>ака развуку у велике полуге, онако, какве их ми овде по дућанима вићамо, онда је гвожђе довољно тврдо, жилаво и ковно, те га ковачи по вољи могу како год хоћеју раскивати. Такво ковно гвожће у полугама разноси се поеле по свима крајевима евета, те се од њега, као што сам вам приповедао, израђују најразличније сгвари, најмање као и највеће, најтање, гвоздене жице, које се једва мећу прсте могу узети као и огромне парне машине, шине за гвоздепе путове, гвоздена кола и још многатво других потребних ствари Али многе ствари, које треба да су особито тврде , као: игле, бургије, тестере и др. не могу се ни од овог гвожђа израђивати, јер је и оно јога меко, па за то се оне праве од челика. Лроаитивање. Погодите, које се зовеливено гвожђе ? — Ва гато ее ливено гвожђе не може да кује? — Који се рад зове „чигаћење" ? — Ко уме да исприча, како се ливено гвожђе претвара у ковно ? — Докле се гвожђе у судовима мегаа? Шта се најпосле ради? — Шта буде од гвожђа под маљевима ? — Куда се мећу четвртасте гвоздене нлоче док су још вруће? — Шта буде од гвожђа међу првим ваљцима, а гата међу другим ? — Да ли управља ко год тим послом ? — Но да 1 Цео овај посао даје сс врло лако очигледно представити са два дрвена ваљка направљена од какве Згодне облице.