Просветни гласник

широдна историја ли су шипке за ковање употребљиве ? — Ва што ? — Шта се ради, да би ее од њих спремило право ковно гвожђе? — Шта бива са гвожђем у полугама? — За гата се уиотребљују ? — Које се ствари не могу израђивати оа овог гвож1)а у полугама ? — Од чега се оне праве? По томе, дакле, гвожђа имаде од три врсте или руке; 1., Ливено гвожђе. То је — као што сам вам казао — оно гвожђе, које се из велике пећи на славину по кад-кад испушта. Оно је по боји мрко-сиво или бело. Еад се преломи зрнасто је тврдо, и веома је крто те се пе може да кује, јер кад је усијано под ударом чекића прсне у хиљаду комада, као год стакло. Од њега се изливају различите ствари као: пећи, помоћу који грејемо собе, точкови на машинима, топовска ђулад и ђулад на сахатовима, цеви за водоводе, јаки диреци за парне магаине или за сталне ћуприје на великим водама, ограде на авлијама, тежине на кантарима (вагама) и сијас&т других које-каквих ствари. — А да ли се те ствари праве ковањем ? Него? 2., Гвожђане иолуге или ковно гвожђе, то је са свим чисто гвожђе. Еовпо гвожђе прави се од ливеног гвожђа, кад се са ћумуром (угљеном) јако загреје, и онако се преради, како сам вам приповедао. Оно је веома (тврдо) жилаво, па за то се може по вољи ковати, у врло танке жице развлачити, као и у витке плочице раскивати. Еад се преломи, на прелому је сиво по боји, али је много равније него ливено гвожђе. А кад се ковно гвожђе углача онда је бело и врло ејајпо. Еовно гвожђе мпого вреди и с тога, што се даје веома лако сварити, т. ј кад се два комада добро усијају и мету се један на други, па се чекићима кују, онда ће се тако јако слубити, да ће се од два комада начинити један, који ће при великим теретима пре на здравом месту пући, него онде, где је састављен. Од ковног гвож1;а прави се највише ствари, којима се у животу служимо, али по што још није довољно тврдо, то се од њега и не праве алати, који треба да су врло јагеи. — Који су то алати ? — Ја од чега се они праве ? 3 ; Челик. — Челик се нрави на два начина,

у основној школи 58 5 па за то и има двојаког челика. Или се прави од ливеног гвожђа и онда се зове сиров или ливени челик, или од ковног гвожђа и онда се зове жежени (цементни) челик. Саров челик од ливеног гвожђа прави се овако; у једноме гвозденом суду на Форму какве велике крушке (овај суд ваља нацргати) са широким дном а уским врхом растопи се ливено гвожђе, па се у тако расгопљено гвожђе са великим и јаким меховима дува дотле ваздух, док у њему не изгоре сви непотребни делови и не остане са свим чисто гвожђе, у које се најпосле дода и неки део растопљеног ковног гвожђа, и по што се то све по дуже времена добро измеша, дпбија се врло добар и тврд челик. — А жежени (или слеиљавају&и) челик од ковног гвожђа прави се овако: Танкп штапови (прутови) ковног гвожђа наслажу се у сандуке, који су од земље иловаче направљени, и који су свуд у наоколо као и између појединих гатапова застру ситним прахом од истуцаног угљена, па се то све на јакој жердвици дуже времена загрева, те се тако ти ттапови ковног гвожђа претБарају у челик. Но обе ове сорте челика нису свуд на свима местима подједнако тврде, па за то се поново загревају и кују, збију се у гомилу и опет кују, и то се зове „штављење" челика. Штављењем постаје челик свуда подједнако тако тврд, да може и само стакло да пара, те се може с коригаћу и за најтврђе алатке употребити. Челик је по боји сив или бео и тако се може углачати (полирати) да се и сама огледала могу од њега правити. Топи се лакгае од ковног гвожђа, а кад се усија постане мек, те се даје врло лако ковати. Еад се кали, т. ј. усијан у хладну воду од један пут мете, онда постане крт, врло се тешко кује, али је тврд као белутак, те се може њиме и стакло да реже, и од тако стврдлог челика праве се они алати, дсоји треба да су тврди и особито јаки, као н. пр. турпије и теетере, којима се гвожђе реже, бургије, којима се такође гвожђе може вртети и др. Углачан челик кад се загрева мења своју боју, и гато му је год боја тамнија (затворенија) то је и тврђи. Најпре постане бледо-жуг, па кад ее јога више загреје постане тамно-жут, наранџаст 75