Просветни гласник

природна историЈа

У ОСНОВНОЈ школи

а за тим црвен, па онда мрко-црвен, љубичаст после плав а најзад буде црно-плав и онда је најтвр !)И, те га даље не треба ни загревати , јер ће се почети да топи. Готово сви се алати праве најпре од обичног, меког челика, па се после загревају, да посгану тврђи, како за који алат потреба захтева. Тако најФинији ножеви треба да постану бледо-жути, а перорези и бријачице златно-жуте, маказе, сикире и обични ножеви треба да буду бледо-црвени, а сабље, бургије и Федори у (малих и женских) сахатова треба да еу отворено (јасни) плави, а тестере, косе, турпије и др. мрко плаве. За сваки ноједини алат треба гвожђе на особитн начин приуготовити и прерадити. За то једна и иста количина гвожђа у различитим стварима има и веома различиту цену. Тако ако рекнемо, да једна ока ливеног гвож1)а вреди н. прилику 1 динар, онда израђене обичне ствари, као псрорези ножеви и др. такође од оке тежине вредиће већ 150 динара, а нушчане цеви оа толике исте тежине вредиће 240 динара, сабље 650 динара, а Федери у малих женских сахатова тако исто од једне оке тежине вредиће 6,000.000 динара, или 25 пута випте него једна ока чистог злата. 1 Тако чудновато расте цена, различитим стварима израђеним од гвож! ; а! Проаитивање. Побројте, од колико различитих руку имаде гвожђа ? — Које се зове ливено гвожђе ? — Како је оно ио боји ? — За што се ливено гвожђе не може да кује ? — Па имаде ли какве користи од њега ? — Шта су то гвожђане полуге или ковћо гвожђе ? А - Од чега се оно гради ? — Како ? — Како је ковно гвожђе при кован.у ? — ПГга се од њега израђујр ? — Шта може бити од два комада ковног гвожђа ? — Но који се алати не могу израђивати од њега ? — Која је трећа врста гвожђа ? — Од колико се руку прави челик ? —- Како се зове један, а како други ? Испричај ти како се прави сиров челик ? — А тикако се прави жежени или слепљавајући челик ? Шта се ради још, да челик постане свуд подједнако тврд ? — Како се зове тај посао ? Какав 1 Види Бг, Рпес1гкћ 8сћоес11ег, Вав Висћ с1ег На1иг (18 издање) СћегаЈе стр. 112.

је по боји ? — Ако се углача, шта се од њега може правити ? — Какав је челик при ковању ? — Шта буде од чслика, кад се кали ? — За шта се употребљује тако стврдли челик ? — Шта бива ако се углачан челик почне загревати? — Кад је тврђи ? — Опишите, како мења своју боју при загревању ? — Која боја показује највећу тврдоћу ? Сме ли се и даље загревати ? — За што ? — Од којег се челика најпре праве готово сви алати ? — Побројте, какве треба по боји да постану неке ствари, што се израђују од челика ? — За што није једнака цеиа подједнако тешким разним сгварима од гвожћа ? — Оиишите, како расте цена различитим стварима, од гвожћа од једнаке исте тежине н пр. једне оке ? — Колико пута вреди више ока челичних Федера у женеким сахатовима од оке чистог злата ? Срећна је свака она земља, у којој се мноштво гвожђа производи. Оно истина производња гвожћа јесте и знатно тежак носао, али се труд добро наплаћује. У данашње време највшпе гвожћа производи Енглеска , која га на својим многобројним лађама разпоси по целоме свету те распродаје зарађујући годишње преко 30 милијуна дуката. После Енглеске највише ее израђује гвожћа у Немачкој држави, која годишње на самом гвож!;у добија 20 до 24 милијуна дуката. 1 Но осем ових држава још се прилична сума гвожђа производи у Аустрији, Француској и Русији и још неким државама, али свуда готово много мање него у Енглеској и Немачкој. И у нашој драгој отаџбини Србији имаде гвожђа, тог најкориенијег дара божијег, на много места, али се врло мало вади. Има га овде код нас на Венчацу, ево у оваком камењу, 2 а има га и на Руднику, Делк-Јовану, Копаонику, и т. д. али се, као што вам је у земљопису показивано, вади само у Мајдан-пеку ок1 Целокупна сума добијена 3870 год. производњом гвожђа у Немачкој износила је на 7 4 милијуна талира, што ће у округлој суми изиосити преко 22 мил, дук(Види Шедлер-а на истој страни). 2 Ако се при руци деси не треба пропустити, да се деци не покаже комад мрке гвоздене руде, које по најчегпће има и која се одликује скојом знагном тежином и јаким дејством на магнот.